Emfizem pluća

Šta je emfizem pluća?

Emfizem je stanje pluća koje uzrokuje kratak dah, a kod ljudi sa emfizemom, vazdušne kese u plućima (alveole) su oštećene. Vremenom, unutrašnji zidovi vazdušnih kesa slabe i pucaju - stvarajući veće vazdušne prostore umesto mnogo malih. Ovo smanjuje površinu pluća i, zauzvrat, količinu kiseonika koja stiže u vaš krvotok.

Kada izdišete, oštećene alveole ne funkcionišu kako treba i stari vazduh postaje zarobljen, ne ostavljajući prostora za ulazak svežeg vazduha bogatog kiseonikom. Većina ljudi sa emfizemom takođe ima hronični bronhitis. Hronični bronhitis je zapaljenje cevi koje prenose vazduh u pluća (bronhijalne cevi), što dovodi do upornog kašlja.

Šta uzrokuje emfizem pluća i koji su to simptomi koji ukazuju na potrebu za posetom lekara?

Pušenje je glavni uzrok emfizema.

Dim cigarete uništava vaše plućno tkivo, a takođe iritira i vaše disajne puteve. Dim cigarete izaziva upalu i oštećuje vaše cilije. Iritacija i oštećene cilije uzrokuju otečene disajne puteve, proizvodnju sluzi i poteškoće u čišćenju disajnih puteva. Sve ove promene mogu izazvati kratak dah.

Iako je pušenje glavni uzrok emfizema, postoje i drugi uzroci. Ovi uključuju marihuana, upoteba elektronske cigarete, prašina, hemijska isparenja, kao i zagađenje vazduha.

Emfizem možete imati mnogo godina bez ikakvih znakova ili simptoma. Glavni simptom emfizema je Iako mnogi pacijenti izbegavaju aktivnosti koje izazivaju kratak dah, kako taj simptom ne bi postao problem, međutim on vremenom uzrokuje kratak dah čak i u mirovanju.

Mnogi ljudi ne primećuju simptome emfizema sve dok bolest ne uništi 50% ili više njihovog plućnog tkiva. Do tada, prvi znaci su postepeno otežano disanje i umor.

Ostali simptomi emfizema uključuju:

• Dugotrajni kašalj (kašalj pušača)
• Kratkoća daha, posebno tokom laganih vežbi poput penjanja uz stepenice
• Stalni osećaj da ne možete dobiti dovoljno vazduha
• Stezanje u grudima
• Povećana proizvodnja sluzi
•  Abnormalna boja sluzi (žuta ili zelena)
• Stalni umor
• Srčani problemi
• Problemi sa spavanjem
• Anksioznost
• Depresija
• Gubitak težine

Ako imate emfizem, takođe imate povećan rizik od upale pluća, bronhitisa i drugih plućnih infekcija.

Kada posetiti doktora?

Obratite se svom lekaru ako imate neobjašnjivo kratak dah u trajanju od nekoliko meseci, posebno ako se pogoršava ili ometa vaše svakodnevne aktivnosti. Potražite hitnu medicinsku pomoć ako:

• Se javi kratak dak koji uzrokuje nemogućnost popenjanja uz stepenice
• Vaše usne ili nokti postaju plavi ili sivi od napora

Kako i uz pomoć kojih testova se dijagnostikuje emfizem?

Vaš lekar može dijagnostikovati emfizem, ali ne samo na osnovu vaših simptoma.

Lekar će obaviti fizički pregled, tokom kog će slušati zvukove vaših pluća pomoću stetoskopa. Stetoskop je medicinski uređaj koji ima mali metalni disk (dijafragmu) koji se povezuje sa slušalicama pomoću gumenih cevi. Sa stetoskopom pritisnutim na grudi, lekar će osluškivati – ako čuje šupalj zvuk, to znači da vaša pluća zadržavaju vazduh. Zatim će vas uputiti na testove za potvrdu emfizema.

Sledeći testovi pomažu u dijagnostikovanju emfizema:

• Rendgensko snimanje grudnog koša.
• CT skeniranje – stvara 3D sliku vaših pluća i pruža detaljnije slike nego rendgenski snimak.
• Testiranje plućne funkcije – testovi plućne funkcije mere koliko dobro vaša pluća udišu i izdišu vazduh. Testiranje može uključivati spirometriju.
• Elektrokardiogram (EKG) – proverava funkciju vašeg srca. Vaš lekar vas može uputiti na EKG da isključi bolest srca kao uzrok kratkog daha.
• Testovi krvi i genetski testovi – lekar može naručiti testove krvi i genetske testove da potvrdi nedostatak alfa-1 antitripsina kao uzroka emfizema.

Kako se leči emfizem?

Emfizem se vremenom može pogoršati, tako da se lečenje fokusira na usporavanje emfizema i maksimiziranje funkcije vaših preostalih zdravih pluća. Tip lečenja zavisi od težine stepena emfizema.

Opcije lečenja mogu uključivati:

• Prestanak pušenja. Ako pušite, najbolji način da usporite emfizem je da prestanete. To je najvažniji korak koji možete preduzeti da zaštitite svoja pluća.
• Bronhodilatatori. Ovi lekovi opuštaju mišiće oko vaših disajnih puteva. Kada se ovi mišići opuste, više vazduha ulazi i izlazi iz pluća. Oni su brži i efikasniji od oralnih lekova.
• Inhalacioni kortikosteroidi. Oni smanjuju oticanje disajnih puteva i proizvodnju sluzi.
• Oralni kortikosteroidi.
• Antibiotici. Antibiotici pomažu u lečenju bakterijskih infekcija, uključujući upalu pluća, bronhitis i druge infekcije pluća.
• Anti-inflamatorni lekovi. Anti-inflamatorna sredstva smanjuju upalu u vašim disajnim putevima.
• Terapija kiseonikom. Ako vaša pluća ne dobijaju dovoljno kiseonika u krv (hipoksemija), terapija kiseonikom može pomoći. Mašina će vam isporučiti više kiseonika kroz nazalni kateter ili masku za lice. Nazalni kateter (nazalna kanila) je fleksibilna cev koju će vaš zdravstveni radnik pričvrstiti za vaš nos.
• Bronhoskopsko smanjenje zapremine pluća. Tokom bronhoskopskog smanjenja zapremine pluća, lekar postavlja jednosmerni ventil u vaše disajne puteve. Ventil dozvoljava vazduhu da napusti te delove pluća, ali ne i da uđe. Ovo pomaže u smanjenju količine "zarobljenog" vazduha koji je u vašim plućima i olakšava disanje. Nisu svi ljudi sa emfizemom kandidati za ovu proceduru.

Vaša pluća ne mogu da se izleče od emfizema. Međutim, tretmani mogu pomoći u smanjenju simptoma i poboljšanju kvaliteta života. Druge intervencije mogu pomoći u sprečavanju daljeg oštećenja.