Kalcifikacija u dojkama

Šta su kalcifikacije dojke?

Kalcifikacije dojke su naslage kalcijuma koje se obično razvijaju u tkivu dojke. One su bezbolne i suviše male da biste ih osetili prstima, tako da verovatno nećete znati da ih imate osim ako se ne pojave na mamografu. Mamografija je rendgenski snimak male doze koji otkriva atipične izrasline u tkivu dojke.

Iako su kalcifikacije obično bezopasne, mogu biti rani znak razvoja abnormalnih ćelija u tkivu dojke. Veličina, oblik i distribucija kalcifikacija mogu dati naznake o tome da li su tumor markeri benignog (nekanceroznog) stanja ili je potrebno dodatno testiranje da bi se isključio malignitet (rak).

Koje su različite vrste kalcifikacija dojke?

Postoje dve vrste kalcifikacija dojke. Na mamografu se pojavljuju drugačije.

Makrokalcifikacije se pojavljuju kao velike bele mrlje nasumično razbacane po grudima. One su najčešći tip kalcifikacije koji se nalazi u tkivu dojke. Makrokalcifikacije su obično benigne i obično im nije potrebno naknadno snimanje.

Mikrokalcifikacije se pojavljuju kao male bele tačke. Tačke mogu biti nasumično raspoređene, ili se mogu pojaviti u grupama ili kao mrlje u liniji. Mikrokalcifikacije su takođe obično benigne, ali je veća verovatnoća da označavaju rak nego makrokalcifikacije. Ako lekar to vidi na mamografu, može naručiti dodatna testiranja kako bi proverio da li postoje prekancerozne ćelije ili rak.

Koji su simptomi kalcifikacije dojke?

Kalcifikacije dojke često ne izazivaju simptome i premale su da bi se osetile tokom pregleda dojke. Umesto toga, verovatno ćete saznati da ih imate tokom rutinskog mamografa.

Šta uzrokuje kalcifikacije dojke?

Još uvek nije poznato šta uzrokuje kalcifikacije, ali postoji nekoliko mogućih objašnjenja. Naslage kalcijuma se formiraju kao odgovor na različite procese koji utiču na tkivo dojke. Benigne kalcifikacije dojke su povezane sa:

• Povredama dojke
• Cistama dojki
• Infekcijama dojki
• Starećim arterijama u grudima
• Benignim kvržicama dojki
• Ektazijom mlečnih kanala
• Prethodnim operacijama dojki
• Prethodnim lečenjem raka dojki.

Kancerogene kalcifikacije dojke su često povezane sa duktalnim karcinomom in situ (DCIS). DCIS je neinvazivni oblik raka dojke koji se formira u mlečnim kanalima. Neinvazivno znači da se rak nije proširio izvan mlečnih kanala.

Kako se dijagnostikuje kalcifikacija dojke?

Većina kalcifikacija dojke je benigna i ne zahteva nikakvo posebno praćenje. Međutim, postoji preklapanje između obično benignih kalcifikacija i kalcifikacija koje bi mogle biti indikacija nečeg abnormalnog. Drugim rečima, često mogu izgledati isto na mamografu. Na primer, ako mamograf pokaže čvrstu grupu kalcifikacija ili sitne bele mrlje u liniji, radiolog (specijalista koji analizira rendgenski snimak) može preporučiti dodatno testiranje kako bi se isključio rak.

Naredni testovi mogu uključivati:

• Dijagnostički mamograf: Ovo je detaljniji mamograf od onog koji se radi za rutinski skrining. Slike zahvaćenog dela dojke mogu se snimiti iz više uglova kako bi radiolog bolje pogledao. Ovo je obično prvi test koji lekar traži da bi saznao više o kalcifikacijama dojke. Prikazi kalcifikacija sa uvećanjem su važan deo obrade i daju radiologu bolji uvid u njihov oblik i raspored.
• Biopsija: U mnogim slučajevima, biopsija je potrebna da bi se utvrdio osnovni uzrok naslaga kalcijuma. Procedura biopsije je minimalno invazivna i uključuje korišćenje slike za uklanjanje male količine tkiva dojke tako da patolog može da proveri da li ima znakova bolesti. Tokom testa, lekar će koristiti slike mamografa za vođenje biopsije, što se naziva stereotaktička biopsija dojke. Sićušni delovi tkiva dojke u predelu kalcifikacija se uklanjaju da bi se procenilo područje (biopsija jezgra igle).
• CT skener (kompjuterska tomografija). CT skeneri nisu idealni za direktno otkrivanje kalcifikacija dojki, ali mogu biti korisni za procenu širenja bolesti i planiranje tretmana.
• Ultrazvuk. Ultrazvuk je koristan za diferenciranje između cista i solidnih masa u dojci i može pomoći u vodiču za biopsiju, ali nije efikasan za otkrivanje kalcifikacija.
• MR (magnetna rezonanca). MR dojki može otkriti kalcifikacije koje su manje vidljive na mamografiji i pruža detaljne slike koje pomažu u proceni obuhvata i karakteristika lezija.

Ponekad nekancerozne kvržice ili ciste mogu biti povezane sa kalcifikacijama na mamografu. Kao i puderi, kreme ili dezodoransi naneti na kožu u blizini grudi. Zbog toga ne bi trebalo da nosite dezodorans na mamografu. Ako zaboravite, obavezno ga obrišite pre nego što test počne.

Kako se leče kalcifikacije dojke?

Većina uzroka kalcifikacije dojke su benigni (nisu kancerogeni) i ne zahtevaju lečenje. Radiolog koji pregleda rendgenske snimke može uporediti nove slike sa prethodnim i videti da li su se kalcifikacije promenile.

Ako jedan ili više kontrolnih testova pokažu da su kalcifikacije abnormalne ili da mogu biti znaci raka, možda ćete morati da posetite lekara specijalizovanog za bolesti dojke.

Opcije lečenja mogu uključivati:

• Praćenje tkiva za bilo kakve promene
• Uklanjanje tkiva dojke ili cele dojke
• Hemoterapija i/ili zračenje
• Ciljana terapija lekovima.

Razgovarajte o svojim rezultatima i mogućnostima lečenja sa svojim zdravstvenim radnicima.

Obično nije potrebno ukloniti kalcifikacije dojke. Naslage kalcijuma se formiraju kada se ćelije dele i rastu. One su same po sebi bezopasne. Jedini trenutak za zabrinutost je da li su kalcifikacije rezultat nenormalnog rasta i deobe ćelija, kao kod prekanceroznih ćelija ili raka. Čak i tada, ćelije raka - ne kalcifikacije - bi morale biti uklonjene.

 

Cenovnik naših pregleda pogledajte ovde.