Abdominalna hirurgija

Šta je abdomen?

Abdomen je deo tela koji se nalazi između grudnog koša i karlice. Ovaj deo tela sadrži različite organe, kao što su stomak, tanko i debelo crevo, slepo crevo, želudac, pankreas, jetra, slezina, žučna kesa, bubrezi i druge strukture. Abdomen je oblast u kojoj se odvijaju procesi varenja, apsorpcije hranljivih materija i eliminacije otpadnih produkata.

Anatomski, abdomen se deli na kvadrante (gornji levi, gornji desni, donji levi i donji desni kvadrant) kako bi se lakše identifikovala lokacija različitih organa i olakšalo dijagnostikovanje problema ili bolova u ovom području.

Osim toga, trbušni mišići igraju ključnu ulogu u podršci i pokretljivosti tela. Zajedno s drugim organima i strukturama u abdomenu, ovi mišići doprinose održavanju ravnoteže i stabilnosti tela.

Šta je abdominalna hirurgija?
Abdominalna hirurgija je grana hirurgije koja se bavi dijagnostikovanjem i lečenjem bolesti, povreda i stanja koja zahvataju organe u abdominalnoj regiji, tj. u stomaku. Ova vrsta hirurgije fokusira se na intervencije na organima kao što su želudac, creva, jetra, žučna kesa, pankreas, slezina, bubreg, aorta i druge strukture unutar abdomena.

Postoje različite vrste abdominalne hirurgije, uključujući operacije uklanjanja tumora, resekcije creva, operacije žučne kese, transplantacije organa, operacije na stomaku, bubrege ili pankreasu, te rekonstruktivne procedure. Hirurzi koji se bave abdominalnom hirurgijom su stručnjaci u radu s kompleksnim anatomskim strukturama i izazovima koji se javljaju u ovom delu tela.

Ova vrsta hirurgije može biti neophodna radi lečenja različitih oboljenja, poput gastrointestinalnih problema, tumora, infekcija ili traumatskih povreda u abdominalnoj regiji. Precizna dijagnostika i pravovremena abdominalna hirurgijska intervencija igraju ključnu ulogu u poboljšanju zdravlja pacijenata i rešavanju njihovih medicinskih problema.

Kako izgleda pregled kod hirurga?

Pregled kod abdominalnog hirurga ima za cilj utvrđivanje, dijagnostikovanje eventualnih zdravstvenih problema u trbušnoj regiji ili praćenje postojećih stanja. Evo kako obično izgleda pregled kod abdominalnog hirurga:

• Anamneza: Pregled započinje postavljanjem pitanja o medicinskoj istoriji pacijenta, uključujući prethodne hirurške zahvate, prisutne simptome, hronična oboljenja, alergije i porodičnu anamnezu.
• Fizički pregled: Hirurg će izvršiti detaljan fizički pregled stomaka kako bi procenio prisutnost otoka, osetljivost, izbočine ili druge nepravilnosti. Palpacija (dodirivanje trbuha) može pružiti informacije o mogućim problemima u unutrašnjim organima.
• Laboratorijski testovi: Prema potrebi, hirurg može naložiti različite laboratorijske testove kao što su krvne analize, urinarni testovi ili druge dijagnostičke procedure kako bi dobio dodatne informacije o zdravstvenom stanju pacijenta.
• Imaging dijagnostika: U nekim slučajevima, hirurg može preporučiti različite metode slikanja kao što su rendgenski snimci, ultrazvuk, CT (kompjuterska tomografija) ili MRI (magnetna rezonanca) kako bi dobio detaljniji uvid u strukturu unutrašnjih organa.

• Konsultacije i plan terapije: Na osnovu rezultata pregleda, hirurg će diskutovati sa pacijentom o dijagnozi, preporučiti terapijske opcije (uključujući mogućnost hirurškog zahvata) i odgovoriti na sva pitanja pacijenta.

Pregled kod abdominalnog hirurga prilagođava se specifičnim potrebama svakog pacijenta, a cilj je postavljanje tačne dijagnoze i planiranje odgovarajućeg tretmana kako bi se poboljšalo zdravlje pacijenta. Važno je iskreno razgovarati s hirurgom o simptomima, prethodnim medicinskim istorijama i svim relevantnim informacijama kako bi se obezbedila najbolja moguća nega.

Simptomi abdominalnih bolesti

Svako s vremena na vreme se suočava sa poteškoćama u stomaku, a povremene neugodnosti u varenju obično ne izazivaju zabrinutost. Ipak, stručnjaci iz oblasti zdravstva skreću pažnju na niz gastrointestinalnih simptoma koje ne bi trebalo ignorisati, budući da mogu ukazivati na ozbiljne zdravstvene probleme. Simptomi koje svakako treba uzeti ozbiljno su:

• Dugotrajna pojava proliva
• Prisustvo krvi u stolici
• Intenzivni grčevi nakon obroka
• Problemi prilikom gutanja
• Neobjašnjiv gubitak težine (posebno praćen bolom u stomaku)
• Hronični ili produženi zatvor (posebno uz bol)
• Nagla, intenzivna bol u stomaku
• Često, snažno ili pogoršano gorušicom
• Otečen stomak
• Osećaj sitosti nakon minimalnog unosa hrane

Napomena: Ako se susretnete s bilo kojim od ovih simptoma, preporučljivo je odmah potražiti stručnu medicinsku pomoć kako bi se precizno utvrdio uzrok i započelo odgovarajuće lečenje. Brza i adekvatna reakcija može značajno poboljšati ishod i očuvati zdravlje.

Dijagnostikovanje abdominalnih bolesti

Dijagnostikovanje abdominalnih bolesti obuhvata niz postupaka koje sprovode medicinski stručnjaci kako bi identifikovali, razumeli i potvrdili prisustvo i prirodu problema u abdominalnom području. Postupci dijagnostikovanja mogu varirati u zavisnosti od specifičnih simptoma i sumnji na određene bolesti. Evo nekoliko uobičajenih metoda koje se koriste:

• Radiološki pregledi: Snimanje rendgenskim zracima, CT (kompjuterska tomografija) i MRI (magnetna rezonanca) omogućavaju detaljan prikaz unutrašnjosti stomaka, organa, i tkiva. Ove metode se često koriste za identifikaciju promena u strukturi organa.
• Ultrazvuk: Ultrazvučni pregled se često primenjuje kako bi se vizualizovali organi u stomaku, identifikovali eventualne promene u strukturi, otkrile ciste ili tumori.
• Endoskopija: Endoskopija omogućava direktan pregled unutrašnjosti gastrointestinalnog trakta pomoću fleksibilne cevi sa kamerom. Ova procedura se često koristi za pregled jednjaka, želuca, i debelog creva.
• Biopsija: Ako se tokom endoskopije otkrije sumnjivo tkivo, može se izvršiti biopsija radi analize ćelija pod mikroskopom. Ovo može pomoći u potvrđivanju dijagnoze i određivanju vrste bolesti.
• Funkcionalni testovi: Posebni testovi, poput testova za funkciju jetre, pomažu u proceni kako određeni organi obavljaju svoje funkcije.
• Genetsko testiranje: Za neke nasledne ili genetske bolesti, genetsko testiranje može biti korisno u postavljanju dijagnoze.

Dijagnostika abdominalnih bolesti zahteva pažljiv pristup i saradnju između lekara različitih specijalnosti. Važno je naglasiti da samo medicinski stručnjak može doneti tačnu dijagnozu na osnovu prikupljenih informacija i sprovedenih testova.

Kako sprečiti abdominalne bolesti

Stomačne tegobe se mogu sprečiti, ublažiti, pa čak i izbeći jednostavnim promenama načina života. Evo nekih saveta kako možete sprečiti abdominalne bolesti:

• Pobedite stres da biste olakšali probleme sa stomakom

Možda ste primetili osećaj nelagodnosti u stomaku tokom stresa. To je zato što anksioznost i zabrinutost mogu poremetiti delikatnu ravnotežu varenja.Stres takođe može pogoršati probavne uslove kao što su čir na želucu i sindrom iritabilnog creva.

• Prestanite da pušite da biste sprečili refluks

Pušenje može oslabiti mišić koji kontroliše donji kraj cevi za hranu i dozvoliti kiselini iz želuca da putuje u pogrešnom smeru nazad, proces poznat kao refluks. Refluks izaziva simptome žgaravice i može izazvati ili pogoršati čir na želucu i upalna stanja creva. Pušenje je takođe važan faktor rizika za rak želuca.

• Jedite pravilno

Pridržavajte se nekih osnovnih pravila za dobre navike u ishrani da biste sprečili probleme:

• Ne žurite sa hranom. Odvojite vreme da jedete polako i dobro sažvačite svaki zalogaj.
• Nemojte prejedati. Smanjite veličinu porcija tokom obroka ili pokušajte da jedete 4 do 5 malih obroka umesto 3 velika.
• Jedite redovno i pokušajte da ne preskačete obroke.
• Izbegavajte da jedete obilan obrok neposredno pre nego što odete u krevet. Jedite poslednji obrok najmanje 2 do 3 sata pre nego što legnete.
• Uverite se da imate dovoljno vode za piće.

5. Izgubite višak kilograma da biste pobedili žgaravicu

Ako ste gojazni, salo na stomaku vrši pritisak na stomak i može izazvati žgaravicu. Gubitak težine može ublažiti probavne simptome kao što su žgaravica i druge želučane tegobe povezane sa kiselinom.

5. Prekomerno opijanje

Prekomerno pijenje povećava proizvodnju kiseline u stomaku i može izazvati žgaravicu i pogoršati druge probavne poremećaje.