Magnetna rezonanca

Magnetna rezonanca (skraćeno MR ili MRI) je neinvazivna, potpuno bezbolna dijagnostička metoda kojom se dobijaju detaljne slike unutrašnjih organa, tkiva i krvnih sudova. Umesto jonizujućeg zračenja (kao kod rendgena), koristi se snažno magnetno polje i radio-talasi da bi se prikazale strukture tela visoke rezolucije. Ova tehnika se rutinski primenjuje u savremenim radiološkim centrima. U Eurodijagnostici Beograd, poznatoj po stručnim lekarima i kvalitetnoj brizi o pacijentima, pregled magnetnom rezonancom obavlja se na savremenim aparatima, uz podršku osoblja koje pazi na udobnost i sigurnost svakog pacijenta.

MR snimanje pomaže lekarima da rano otkriju oboljenja, isprate tok bolesti i procene uspešnost terapije. Zahvaljujući izuzetno preciznim slojevitim prikazima, ova metoda ima široku primenu u različitim granama medicine - od neurologije i ortopedije, do kardiologije i onkologije. Snimci dobijeni magnetnom rezonancom omogućavaju pregled mozga, kičmene moždine, zglobova, mekih tkiva, organa u grudnom košu, stomaku i karlici, kao i krvnih sudova.

Kada se preporučuje magnetna rezonanca?

Magnetna rezonanca se najčešće preporučuje u dijagnostici tegoba koje upućuju na promene u mekim tkivima ili organima - naročito kada drugi testovi (poput rendgena ili ultrazvuka) ne daju dovoljno informacija. Neki od čestih razloga za upućivanje na ovaj pregled su:

• Neurološki simptomi - uporne i jake glavobolje, vrtoglavice, smetnje vida ili sluha, slabost ili trnjenje u rukama i nogama. Ovi znaci mogu ukazivati na promene u mozgu ili kičmenoj moždini, pa se MR koristi da detaljno prikaže nervni sistem i otkrije moguće uzroke (npr. tumori, moždani udar, multipla skleroza).
• Hronični bol u vratu ili leđima - tegobe poput dugotrajnog bola u vratnom ili lumbalnom delu kičme, išijasa ili sličnih problema sa nervima. MR precizno prikazuje kičmeni stub i okolne strukture (diskove, nerve), pa pomaže u dijagnostici diskus hernije, uklještenja živca i drugih patologija kičme.
• Povrede i bolovi u zglobovima - kada pacijent ima oticanje, bol ili ograničenu pokretljivost zgloba (npr. kolena, ramena, kuka) posle povrede ili zbog degenerativnih promena. MR pregled jasno prikazuje ligamente, tetive, hrskavicu i mišiće, što omogućava otkrivanje pokidanih ligamenata, oštećenja meniskusa i drugih povreda mekih tkiva koje se ne vide na rendgenskom snimku.
• Sumnja na tumore ili promene u organima - ukoliko simptomi i prethodni nalazi ukazuju na moguća tumorska ili upalna oboljenja u organima grudnog koša, trbuha ili karlice. Magnetna rezonanca detaljno oslikava organe poput mozga, pluća, jetre, bubrega, materice, jajnika ili prostate, pa pomaže u otkrivanju tumora, cisti, metastaza, upala i drugih strukturalnih promena.
• Bolesti krvnih sudova - određene vrste MR snimanja (npr. MR angiografija) omogućavaju pregled krvnih sudova vrata, mozga ili ekstremiteta. Tako se mogu otkriti aneurizme (proširenja zida krvnog suda), suženja arterija, malformacije i druge vaskularne anomalije koje mogu biti uzrok simptoma poput iznenadnih glavobolja, moždanih udara ili bolova u nogama pri hodu.
• Kontrola hroničnih bolesti - kod već dijagnostikovanih oboljenja prati se efekat terapije ili napredovanje bolesti. Na primer, onkološki pacijenti idu na periodične MR kontrole da bi se ispratilo smanjenje tumora tokom lečenja, ili osobe sa multiplom sklerozom rade kontrolne preglede da bi se uočile eventualne nove promene na mozgu.

Priprema za pregled

Za samu magnetnu rezonancu specifična priprema uglavnom nije potrebna - nije potrebno držati dijetu niti prekidati redovnu terapiju (osim ako lekar drugačije odredi). Ipak, postoji nekoliko praktičnih stvari na koje se obraća pažnja pre snimanja:

• Uklanjanje metalnih predmeta: Pre ulaska u MR prostoriju, sa pacijenta se uklanjaju svi metalni predmeti. To uključuje nakit, sat, naočare, kaiš, garderobu sa metalnim dugmadima ili rajsferšlusom, mobilni telefon i kreditne kartice (koje magnetno polje može oštetiti). Metal u telu može poremetiti snimak, a snažno magnetno polje može privući metalne stvari, zato se sve metalno ostavlja van sale.
• Odeća: Pacijentu se obično daje bolnička kecelja ili jednokratna pamučna uniforma kako bi bio siguran da nema skrivenih metalnih delova na odeći. Ta garderoba je udobna i omogućava da pacijent mirno leži tokom snimanja.
• Medicinska dokumentacija: Na pregled je korisno poneti raniju medicinsku dokumentaciju - prethodne snimke (MR, CT, rendgen, ultrazvuk) i lekarske izveštaje, ako postoje. Ti podaci pomažu radiologu da bolje razume zbog čega se pregled radi i da uporedi novo stanje sa starim nalazima.
• Zdravstveno stanje i implanti: Veoma je važno da pacijent pre snimanja obavesti lekara i tehničare o svim ugrađenim medicinskim uređajima ili specifičnim stanjima (npr. pejsmejker, metalna proteza, stent, pumpica za insulin, šrapneli od povreda i slično). Takođe, potrebno je pomenuti alergije, kao i ako postoji mogućnost trudnoće. Ove informacije omogućavaju osoblju da proceni bezbednost pregleda ili eventualno prilagodi protokol snimanja.

Kako izgleda pregled magnetnom rezonancom

Pregled magnetnom rezonancom obavlja se u posebno opremljenoj prostoriji gde dominira veliki uređaj cilindričnog oblika (magnet) kroz koji prolazi pokretni sto. Ceo postupak nadgleda tim radioloških tehničara i lekara iz susedne prostorije. Iako je aparat tehnički kompleksan, za pacijenta je postupak vrlo jednostavan i sličan svakom drugom snimanju - najvažnije je samo da mirno leži i da se opusti koliko je moguće.

1. Smeštaj pacijenta: Po dolasku u radiološku salu, pacijent se smešta na udoban, ravni pokretni sto MR aparata u ležeći položaj. U zavisnosti od regije koja se snima, postavlja se odgovarajući "kavez" (zavojnica) preko tog dela tela - na primer, kod snimanja glave oko glave ide plastični okvir, a kod snimanja kolena posebna obloga oko noge. Ove zavojnice pomažu aparatu da dobije jasniju sliku i ne stvaraju nelagodnost.
2. Pozicioniranje u aparat: Kada je pacijent udobno namešten, sto se polako pomera i uvlači u unutrašnjost aparata. Tunel MR uređaja je osvetljen i sa obe strane otvoren. Tokom celog pregleda pacijent je u kontaktu s osobljem - postoji interfonski sistem preko kojeg se može čuti glas tehničara. U bilo kom trenutku, ako pacijent oseća nelagodnost, može to reći i pregled će se odmah prekinuti.
3. Tok snimanja: Za vreme snimanja pacijent mirno leži, dok mašina radi seriju snimaka. Svaka sekvenca traje nekoliko minuta i tada je neophodno potpuno mirovanje kako bi slike bile oštre. Aparat pritom ispušta glasne, ritmične zvukove - lupkanje, zujanje ili brujanje. Ti zvuci mogu biti neobični, ali su potpuno normalni (nastaju zbog brzih promena magnetnog polja). Pacijentu se često daju čepići za uši ili slušalice kako bi buka bila manje neprijatna. Neki centri čak puštaju i tihu muziku kroz slušalice radi opuštanja atmosfere.
4. Trajanje pregleda: Dužina trajanja MR snimanja zavisi od toga koji deo tela se ispituje i koliko različitih snimaka (sekvenci) je potrebno napraviti. U proseku pregled traje oko 20-45 minuta za jednu regiju. Kompleksniji pregledi koji obuhvataju više regija ili zahtevaju kontrast mogu potrajati i do sat vremena. Za sve to vreme pacijent ne oseća bol - jedino što može da primeti jeste blaga toplota u delu tela koji se snima ili vibracije usled rada aparata, što je prolazno i bezopasno.

Važno je znati da nema razloga za strah: pregled je bezbedan, a osoblje je tu da pomogne. U slučaju klaustrofobije ili izrazite anksioznosti, dostupna su rešenja: u nekim ustanovama koriste se tzv. otvoreni MR aparati (šire konstrukcije, otvorene sa strane) koji stvaraju manje osećaja zatvorenog prostora, a po potrebi može se pre snimanja dati i blago sedativno sredstvo kako bi se pacijent opustio.

Nakon pregleda

Odmah nakon završetka snimanja, pacijent se oslobađa zavojnice i pokretni sto izlazi iz aparata. Nikakva posebna nega posle pregleda nije potrebna - pacijent može odmah nastaviti svoje uobičajene aktivnosti. U većini slučajeva, jedino se preporučuje kratko zadržavanje od nekoliko minuta: radiološki tim proverava da li su snimci jasni i kompletni. Ako je potrebno još dodatnih snimaka, one se urade odmah, dok je pacijent tu. Kada je sve završeno, pacijent napušta ustanovu.

Snimci magnetne rezonance se čuvaju digitalno i obično se pacijentu izdaju na disku ili drugom mediju, zajedno sa stručnim nalazom (izveštajem) lekara radiologa. Radiolog detaljno analizira snimke i opisuje u nalazu sve uočene promene. Taj nalaz je gotov ubrzo nakon pregleda (često istog ili narednog dana), a može biti prosleđen i lekaru koji je pacijenta uputio. Potom nadležni lekar, u razgovoru sa pacijentom, objašnjava rezultate i dogovara dalji plan lečenja ili ispitivanja po potrebi.

Upotreba kontrastnog sredstva

U određenim slučajevima, za još jasniju dijagnostičku sliku, koristi se kontrastno sredstvo prilikom MR snimanja. Reč je o specijalnom rastvoru (najčešće na bazi gadolinijuma) koji se daje intravenski, neposredno pre ili tokom pregleda. Kontrast dospeva u krvotok i pomaže da se pojedine strukture ili promene bolje istaknu na snimку. Na primer, određeni tumori ili upalna žarišta akumuliraju kontrast, pa postaju svetliji i uočljiviji, što olakšava njihovo razlikovanje od zdravog tkiva.

Sam kontrast za magnetnu rezonancu ne sadrži jod (za razliku od kontrasta za skener) i u najvećem broju slučajeva se veoma dobro podnosi. Alergijske reakcije na gadolinijum su izuzetno retke. Tokom ili nakon aplikacije kontrasta, pacijent može osetiti kratkotrajan osećaj topline ili metalni ukus u ustima - to je prolazno i neškodljivo. Važno je napomenuti da se kontrastno sredstvo primenjuje isključivo ako radiolog proceni da je neophodno za precizniju dijagnozu, i pre tog postupka se pacijentu detaljno objasni čemu služi i dobija se saglasnost.

Kontraindikacije za MR pregled

Magnetna rezonanca je vrlo bezbedna metoda za ogromnu većinu pacijenata, ali postoje određene situacije kada se ovaj pregled ne preporučuje ili se može obaviti samo uz posebne mere opreza:

• Pejsmejker ili ugrađeni defibrilator: Stariji modeli pejsmejkera (ili drugih elektronskih uređaja za srčani ritam) mogu biti poremećeni jakim magnetnim poljem. Noviji modeli su često kompatibilni sa MR-om, ali o tome odluku donosi kardiolog i radiolog zajedno.
• Metalni implantati u telu: Većina savremenih veštačkih kukova, kolena i sličnih ortopedskih proteza napravljena je od materijala koji nisu feromagnetni i uglavnom su bezbedni za MR. Ipak, ako pacijent ima metalne šrafove, pločice, proteze ili stentove ugrađene operacijom, potrebno je obavestiti lekara. Neki stariji implantati (npr. aneurizmatični klipovi na krvnim sudovima u mozgu) mogu biti rizični zbog pomeranja ili zagrevanja u magnetnom polju.
• Metalni fragmenti i strani objekti: Kod osoba koje su imale povrede sa metalnim gelercima ili onih koji su dugo radili sa metalom (npr. varenje, bravarija), u telu mogu ostati sitni metalni opiljci. Oni predstavljaju potencijalni rizik prilikom MR snimanja, posebno ako su u blizini vitalnih organa ili oka. Zato je važno pre pregleda napomenuti takve okolnosti - može se uraditi običan rendgen da se proveri prisustvo metala u telu ako postoji sumnja.
• Trudnoća: Iako nema dokaza da magnetna rezonanca šteti bebi, kao mera predostrožnosti se izbegava snimanje u prvom tromesečju trudnoće, osim ako je urgentno neophodno. U kasnijim stadijumima trudnoće MR se može raditi uz odobrenje lekara, ali se kontrastno sredstvo izbegava tokom cele trudnoće, osim u izuzetnim situacijama kada korist prevazilazi rizik.
• Nedavne operacije: Ukoliko je pacijent nedavno operisan, posebno na srcu, krvnim sudovima ili na mozgu, potrebno je proceniti vreme i način obavljanja MR pregleda. Ponekad je preporučljivo odložiti snimanje odmah posle operacije (da bi se tkivo oporavilo ili da ne bi došlo do pomeranja svežih implantata).
• Klaustrofobija: Za osobe koje pate od izraženog straha od zatvorenog prostora, boravak u klasičnom "tunelu" magnetne rezonance može predstavljati problem. U takvim slučajevima, pretraga se može obaviti na otvorenom tipu MR aparata, ako je dostupan, ili se pacijentu daju blagi sedativi uz nadzor anesteziologa kako bi pregled protekao mirno i bez panike.

Pre svakog MR pregleda, pacijent prolazi kroz kratak razgovor sa lekarom ili tehničarem - tada se detaljno ispituje postojanje bilo kakvih kontraindikacija. Ovo je prilika da se pomenu sve gore navedene situacije, kao i druga zdravstvena stanja (alergije, hronične bolesti, stanje bubrega zbog kontrasta i sl.). Na osnovu tih informacija, tim odlučuje da li je pregled bezbedan ili je potrebna posebna priprema.