Razumevanje kašlja: Kada je vreme za posetu lekaru

Šta je kašalj?

Kašalj je dobrovoljni ili nevoljni čin koji pročišćava grlo i disajne puteve od stranih čestica, mikroba, iritansa, tečnosti i sluzi, odnosno brzo izbacivanje vazduha iz pluća.
Kašljanje se može obaviti namerno ili kao deo refleksa. Iako kašalj može biti znak ozbiljne bolesti, češće će nestati sam bez potrebe za medicinskom pomoći.

Postoje tri faze kašlja:

Udisanje
Povećan pritisak u grlu i plućima sa zatvorenim glasnim žicama
Eksplozivno oslobađanje vazduha kada se glasne žice otvore, dajući kašljanju karakterističan zvuk.

Kašalj

Zašto je potrebno pregledati pluća usleg pojave kašlja?

Uloga kašlja je zaštita vaših pluća, zato ne mora nužno biti negativan simptom prilikom prehlade ili oboljevanja od virusa. Međutim, bez dodatnih analiza i prevashodno snimanja pluća, ne može se sa sigurnošću znati da li su pluća, zahvaljujući kašlju, ostala zdrava i bez promena.

Upravo je to razlog radioloških analzia koje vam lekari neretko preporučuju, kako bi sa sigurnošću mogli da potvrde zdravstveno stanje pluća pacijenta. Najčešći pregledi koji pomažu lekarima da postave adekvatnu dijagnozu su rendgen RTG ili multislajsni skener CT.

Kada dolazi do pojave kašlja?

Većina kašlja je uzrokovana virusima i nestaje bez lečenja.

Uzroci akutnog kašlja
U većini slučajeva, infekcija je u gornjim disajnim putevima i utiče na grlo, a uzroci mogu biti:

Grip
Obična prehlada
Laringitis

Ukoliko je u pitanju infekcija donjeg respiratornog trakta, uzroci mogu biti:

Bronhitis
Upala pluća

Akutni kašalj može biti uzrokovan i polenskom groznicom.

Uzroci hroničnog (produženog) kašlja
Hronični kašalj može biti uzrokovan:

Pušenjem
Sluzi koja u grlo dolazi sa zadnjeg dela nosa
Gastroezofagealnom refluksnom bolesti - GERB
Astmom
Određenim lekovima (ACE inhibitori)

Hronični kašalj kod dece najčešće je uzrokovan astmom, ali može biti i zbog stanja kao što su post-nazalno kapanje ili GERB.

Manje uobičajeni uzroci hroničnog kašlja kod odraslih uključuju tuberkulozau, krvni ugrušak u plućima (plućna embolija), gljivične infekcije pluća i rak pluća.

Vrste kašlja

Vlažni kašalj
Vlažni kašalj, koji se naziva i produktivni kašalj, je kašalj koji obično dovodi do sluzi.
Prehlada ili gria obično izazivaju vlažni kašalj i može biti praćene drugim simptomima, kao što je curenje iz nosa, postnazalno kapanje i umor.
Vlažni kašalj može biti akutan i traje manje od 3 nedelje ili hroničan i traje duže od 8 nedelja kod odraslih ili 4 nedelje kod dece.

Uzroci mokrog kašlja mogu biti:

Prehlada ili grip
Upala pluća
Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), uključujući emfizem i hronični bronhitis
Akutni bronhitis
Astma

Suv kašalj
Suvi kašalj ne stvara sluz, proces lečenja je dugotrajan i može se pojaviti u dugim napadima. Suvi kašalj se javlja zato što u respiratornom traktu postoji upala ili iritacija, ali nema viška sluzi za iskašljavanje.
Često uzrokovan infekcijama gornjih disajnih puteva, kao što su prehlada ili grip.
I kod dece i kod odraslih, uobičajeno je da suv kašalj traje nekoliko nedelja nakon što prehlada ili grip prođe. Drugi mogući uzroci suvog kašlja uključuju:

Laringitis
Upaljeno grlo
Upala krajnika
Sinusitis
Astma
Alergije
Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB)
Lekovi, posebno ACE inhibitori
Izloženost iritantima kao što su zagađenje vazduha, prašina ili dim

Kada je potrebno posetiti lekara?

Ako kašalj traje 3 nedelje bez poboljšanja, razumno je posetiti lekara.
U većini slučajeva, u osnovi kašlja neće biti ništa ozbiljno, ali u retkim slučajevima, dugotrajni kašalj može biti znak nečega što treba lečiti, kao što je rak pluća ili srčana insuficijencija.

Pored navedenog, potrebno je da zatražite pomoć lekara ukoliko:

Se kašalj pogoršava
Se u predelu vrata pojavi otok ili kvržica
Se pojavi gubitak težine
Kod pacijenta postoji teški kašalj
Postoje poteškoće pri gutanju
Nastanu trajne promene u zvuku glasa
Dođe do iskašljavanja krvi
Se pojavi otežano disanje
Pacijent oseti bol u grudima
Nastane groznica koja ne prolazi

Priprema za odlazak kod lekara

Ova vrsta pregleda ne zahteva posebnu pripremu pacijenta. Možete nesmetano konzumirati hranu i tečnosti.
Pogodno je da na pregled ponesetu svu prethodnu lekarsku dokumentaciju koja može pomoći lekaru da upozna istoriju vaše bolesti.

Kako izgleda pregled lekara usled pojave kašlja?

Pregled počinje tako što lekar usmenim putem od vas dobije informacije o simptomima i potencijalnoj istoriji bolesti, a zatim će obaviti fizički pregled.

Ukoliko se kod pacijenta javljaju znaci upozorenja, testovi koje je potrebno obaviti obično uključuju:

Merenje nivoa kiseonika u krvi senzorom postavljenim na prst (pulsna oksimetrija)
Rendgen grudnog koša / snimanje grudnog koša
Kompjuterska tomografija (CT) grudnog koša
Pregled i kultura uzorka sputuma na tuberkulozu
Testovi krvi na HIV infekciju

Rendgensko snimanje grudnog koša je pogodna metoda snimanja bilo da je u pitanju akutni ili hronični kašalj. Snimanje pluća rendgenom je tehnologija koju lekari rado primenjuju kako bi sagledali stanje grudnog koša pacijenta u realnom vremenu i kako bi sa sigurnošću postavili pravilnu dijagnozu i dalji tok lečenja.

Ukoliko vaš lekar tokom pregleda zaključi da je potrebno, uputiće vas na CT snimanje pluća.

Sve radiološke metode se obavljaju veoma brzo, potpuno su neinvazivne, bezbolne i ne ostavljaju nikakve posledice po ljudsko telo, a daju neophodne odgovore lekarima.

Ažurirano: Feb 16, 2025 | Izdavač: Eurodijagnostika Beograd | O nama

Često postavljana pitanja

Kašalj je dobrovoljni ili nevoljni čin koji pročišćava grlo i disajne puteve od stranih čestica, mikroba, iritansa, tečnosti i sluzi. Može se obaviti namerno ili kao deo refleksa.

Pregledi pluća su potrebni kako bi se sa sigurnošću utvrdilo da li su pluća, zahvaljujući kašlju, ostala zdrava i bez promena. Lekari preporučuju radiološke analize, poput rendgena ili CT skenera, kako bi sa sigurnošću mogli da potvrde zdravstveno stanje pluća.

Potrebno je posetiti lekara ako kašalj traje 3 nedelje bez poboljšanja, ako se pogoršava, ako se pojavi gubitak težine, otežano disanje, bol u grudima, groznica koja ne prolazi ili bilo koji drugi ozbiljni simptom.

Termini i Definicije

Akutni kašalj traje kratko, obično manje od tri nedelje, i često je posledica infektivnih uzroka poput prehlade ili gripa. Može biti praćen drugim simptomima kao što su curenje nosa i groznica.

Hronični kašalj traje duže od osam nedelja i može biti izazvan ozbiljnijim zdravstvenim problemima kao što su astma, hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), ili gastroezofagealna refluksna bolest (GERD).

Iritansi su hemijske supstance ili fizički faktori koji mogu izazvati iritaciju disajnih puteva, podstičući refleks kašljanja. Primeri uključuju cigaretni dim, zagađenje vazduha i alergene.

Refleksna radnja je automatski odgovor tela na određeni stimulans. Kašalj je primer refleksne radnje kojom telo reaguje na prisutnost stranih čestica u disajnim putevima.

Infekcija disajnih puteva je invazija mikroorganizama, poput virusa ili bakterija, u disajni sistem, što često izaziva kašalj, upalu grla, i druge respiratorne simptome.

Astma je hronična bolest disajnih puteva koju karakteriše zapušenost i suženje disajnih kanala, što može prouzrokovati kašalj, otežano disanje, i zviždanje u plućima.

Vesti