Šta je uvećana prostata?

Benigna hiperplazija prostate (BHP) označava nekarcinogeno uvećanje prostate, stanje koje se pretežno javlja kod muškaraca u zrelijim godinama, naročito nakon sredovečnog doba.

Prostata je mala žlezda veličine oraha, smeštena ispod bešike i oko mokraćne cevi (uretre) - kanala koji izbacuje urin iz tela. Njena osnovna funkcija je stvaranje tečnosti koja ulazi u sastav semene tečnosti, a koja ima značajnu ulogu u očuvanju plodnosti i omogućavanju normalne funkcije spermatozoida.

Kako muškarac stari, prostata prirodno raste. Kod nekih, to povećanje može da pritisne uretru i oteža normalno mokrenje, što izaziva različite neprijatne simptome.

Koji su simptomi uvećane prostate?

Simptomi uvećane prostate (BPH - benigna hiperplazija prostate) mogu varirati u zavisnosti od težine uvećanja prostate i mogu se postepeno pogoršavati. Najčešći simptomi uključuju:

• Učestalo mokrenje: Potreba za mokrenjem se javlja češće nego obično, posebno tokom noći (nokturija). To može dovesti do toga da se osoba budi više puta tokom noći kako bi otišla do WC-a.
• Hitna potreba za mokrenjem: Jaka i iznenadna potreba za mokrenjem koja može biti teško kontrolisana. Ovo može izazvati i "curenje" urina ako se ne stigne na vreme do WC-a.
• Slab ili isprekidan mlaz urina: Urin može izlaziti slabije nego obično, ili se mokrenje može prekidati, što otežava potpuno pražnjenje bešike.
• Otežano započinjanje mokrenja: Osobe sa uvećanom prostatom često imaju poteškoća da započnu mokrenje, jer prostata pritisne mokraćnu cev, što usporava početak mokrenja.
• Kapljanje urina na kraju mokrenja: Neki ljudi osećaju da im urin "kaplje" nakon što završe mokrenje.
• Osećaj nepotpunog pražnjenja bešike: Iako su mokrili, ljudi sa BPH-om često osećaju da bešika nije potpuno prazna i da još uvek imaju potrebu da idu u WC.

Ređi simptomi koji mogu ukazivati na ozbiljnije posledice uključuju:

• Nemogućnost mokrenja (akutna retencija urina) : U nekim slučajevima, povećana prostata može potpuno blokirati mokraćnu cev, što onemogućava osobama da mokre. Ovo je hitno medicinsko stanje koje zahteva odmah lečenje.
• Infekcije urinarnog trakta (UTI) : Ako bešika nije potpuno prazna, može doći do razvoja bakterijskih infekcija.
• Krv u urinu (hematurija) : U retkim slučajevima, uvećana prostata može izazvati iritaciju ili oštećenje krvnih sudova u bešici ili mokraćnoj cevi, što dovodi do prisustva krvi u urinu.

Simptomi BPH-a mogu se postepeno pogoršavati tokom vremena, ali neki ljudi s uvećanom prostatom mogu imati minimalne simptome ili čak da nemaju nikakve simptome.

Vrste uvećane prostate

Uvećana prostata, odnosno benigna hiperplazija prostate (BHP), može se klasifikovati na nekoliko načina, u zavisnosti od tipa rasta i lokalizacije uvećanja. Iako se najčešće govori o BPH kao jednom stanju, postoje različite vrste rasta prostate koje mogu uzrokovati slične simptome. Evo nekoliko najčešćih tipova:
Centralni tip rasta
Ovaj tip uvećanja nastaje u središnjem delu prostate, gde se obično nalazi mokraćna cev (uretra). Ovaj tip rasta može uzrokovati ozbiljnije opstrukcije i smanjenje protoka urina. Simptomi su obično izraženiji, jer prostata može značajno pritisnuti uretru i otežati mokrenje.

Periferna hiperplazija
U ovom slučaju, uvećanje prostate se dešava u spoljnim delovima prostate, daleko od mokraćne cevi. Iako može izazvati manje direktnih problema s mokrenjem, može izazvati nelagodnost ili bol u predelu donjeg stomaka, kao i osetljivost ili pritisak u tom području.

Kombinovani tip
Ovaj tip uključuje i centralnu i perifernu hiperplaziju. Obično se javlja u starijim muškarcima, gde oba dela prostate rastu, što može izazvati sveobuhvatne simptome opstrukcije mokraćnog sistema. Ovo je najčešći tip uvećanja prostate kod muškaraca sa BPH-om.

Subtrigonalna hiperplazija
Ovaj tip uvećanja se javlja u delu prostate koji se nalazi blizu bešike, a može izazvati probleme sa potpunim pražnjenjem bešike, često dovodeći do urinarnih infekcija ili blokada.

Svaka od ovih vrsta rasta može imati različit uticaj na simptome koje muškarci doživljavaju, a u zavisnosti od tipa rasta, odabira tretmana se mogu prilagoditi za rešavanje konkretnih problema sa mokrenjem.

Kako se dijagnostikuje uvećana prostata?

Dijagnoza uvećane prostate (benigna hiperplazija prostate - BHP) obuhvata nekoliko koraka kako bi se utvrdilo stanje prostate i isključili drugi problemi. Evo glavnih metoda dijagnostike:
Anamneza i fizikalni pregled
Lekar će prvo postaviti pitanja o simptomima (učestalo mokrenje, slab mlaz urina, itd.) i proveriti medicinsku istoriju pacijenta. Fizikalni pregled obuhvata digitalni rektalni pregled (DRE), gde lekar koristi prst da opipa prostatu kroz rektum i proveri njenu veličinu i teksturu.

Urinarni test
Analiza urina može pomoći u otkrivanju infekcija ili drugih problema u mokraćnom sistemu koji mogu izazvati simptome slične BPH-a.

PSA test
Test na prostata-specifični antigen (PSA) meri nivo proteina koji proizvodi prostata. Povećanje PSA može ukazivati na BPH, ali i na druge probleme poput raka prostate, pa je neophodno dalje testiranje.

Test protoka urina
Ovaj test meri jačinu i količinu urina koji izlazi iz bešike kako bi se procenilo da li postoji opstrukcija mokraćne cevi usled povećane prostate.

Ultrazvuk
Postvoidalni test rezidualnog urina koristi ultrazvuk da se izmeri količina urina koja ostaje u bešici nakon mokrenja, što može ukazivati na teškoće s pražnjenjem bešike zbog uvećane prostate.

Magnetna rezonanca (MR)
MR prostate može se koristiti u složenijim slučajevima, kada je potrebno detaljno prikazati strukturu prostate, kako bi se isključile druge bolesti ili komplikacije, kao što je rak prostate. MR može pomoći u preciznoj proceni veličine prostate i položaja eventualnih blokada.

Cistoskopija
U nekim slučajevima, koristi se cistoskopija, gde se fleksibilna cev sa kamerom uvodi kroz uretru kako bi se direktno pregledala mokraćna cev i bešika, što omogućava urologu da sagleda stanje prostate i otkrije druge moguće probleme.

Dijagnoza BPH obuhvata sve ove metode kako bi se odredio stepen uvećanja prostate, simptomi koje izaziva i eventualne komplikacije.

Lečenje uvećane prostate

Lečenje uvećane prostate (BPH) zavisi od težine simptoma i stanja pacijenta. Evo najčešćih opcija lečenja:
Promene u načinu života
Promene u ishrani, vežbanje, smanjenje unosa tečnosti pre spavanja i izbegavanje alkohola i kofeina mogu pomoći u smanjenju simptoma.

Lekovi

• Alfa-blokatori: Ovi lekovi opuštaju mišiće prostate i mokraćne cevi, čime olakšavaju mokrenje.
• Inhibitori 5-alfa-reduktaze: Ovi lekovi smanjuju veličinu prostate blokiranjem hormona koji izaziva njen rast.
• Kombinovani lekovi: Neki pacijenti koriste kombinaciju oba leka za bolji efekat.

Minimalno invazivne procedure
Ako lekovi nisu dovoljni, postoji nekoliko minimalno invazivnih procedura:

• Transuretralna resekcija prostate (TURP): Uklanjanje dela prostate kako bi se olakšao protok urina.
• Transuretralna vaporization prostate (TUVP): Koristi toplotu ili laser da uništi prostatično tkivo.
• UroLift: Mali implanti koji podižu prostatu i otvore uretru.

Hirurške opcije
Ako minimalno invazivne procedure nisu efikasne, može se uraditi prostatektomija, što je uklanjanje dela ili cele prostate.

Robotske i laserske tehnike
Napredne tehnologije poput Aquablation (voda pod visokim pritiskom) ili laserskih tretmana takođe mogu biti opcija za rešavanje problema.

Lečenje uvećane prostate treba prilagoditi svakom pacijentu, u zavisnosti od simptoma.