Šta su cistične promene u dojkama?

Cista u dojci je benigni (nekancerogeni) džep ispunjen tečnošću u dojci. Nastaje kada se tečnost nakupi u praznom mlečnom kanalu. Neke ciste su previše male da bi se osetile, dok druge mogu narasti do nekoliko centimetara, dovoljno velike da ih osetite i da Vam izazivaju nelagodnost. Skupine cista mogu se pojaviti na jednoj ili obe dojke. Ciste na dojci ne povećavaju rizik od nastanka raka dojke. Takođe, one se ne “pretvaraju" u nešto ozbiljnije.

Veća je šansa da se kod vas pojave ciste na dojci ukoliko ste:

• Između 35 i 50 godina
• Premenopauzalna (još imate menstrualni ciklus)
• Postmenopauzalna (nemate više menstrualni ciklus), ali koristite hormonsku terapiju (HRT).

Vrste cističnih promena u dojkama

Postoje tri vrste cisti u dojkama:

• Jednostavna cista na dojci: Potpuno ispunjena tečnošću, jednostavne ciste su uvek benigne. Nemaju čvrsti deo u sebi, a zid ciste je gladak. Čine oko 90% svih cista na dojci.
• Kompleksna cista na dojci: Ova cista ima mešavinu tečnosti i čvrstih delova i u do 20% slučajeva može biti rak dojke. Lekar obično uzima uzorak tkiva (biopsiju) koji se potom šalje u laboratoriju na analizu.
• Komplikovana cista na dojci: Komplikovana cista je ispunjena tečnošću, ali tečnost može biti mutna ili ivice ciste mogu biti neujednačene. Ponekad se vrši aspiracija iglom (punkcija), a uzorak se šalje na analizu. U drugim slučajevima lekar može preporučiti kontrolu za šest meseci jer je šansa da je kancer manje od 2%.

Ciste u dojkama mogu biti i mikrociste ili makrociste. Većina tkiva dojke sadrži mikrociste, koje su veoma male i mogu se videti ultrazvukom ili pod mikroskopom. Makrociste su veće i često se mogu i osetiti.

Koliko su česte ciste u dojkama?

Ciste u dojkama su česte. Oko 7% žena će u nekom momentu života imati cistu na dojci.

Koji su simptomi cističnih promena u dojkama?

Neke ciste su toliko male da ih ne možete osetiti. Ako imate veću cistu na dojci, možete osetiti kvržicu koja je:

• Mekana ili čvrsta, mada su većina mekane
• Okrugla i glatka sa jasnim ivicama
• Bolna ili osetljiva, posebno pre menstrualnog ciklusa
• Veća neposredno pre početka menstruacije, a manja nakon menstruacije
• Lako pomerljiva ispod kože (posebno velike ciste)

Ciste u dojkama mogu biti sitne, veličine zrna pirinča ili graška, ali i velike kao loptica za golf. Mnoge žene primećuju da im se cista menja ili postaje osetljiva neposredno pre menstruacije, kada se menjaju hormonski nivoi. Neke su praćene iscjetkom iz bradavice ili lokalizovanim bolom.

Šta uzrokuje cistične promene u dojkama?

Precizan uzrok nastanka cisti u dojkama još uvek nije utvrđen. Stručnjaci smatraju da ih mogu izazvati prirodne hormonske fluktuacije. Ciste obično ne nastaju posle menopauze, kada nivo estrogena opada. Takođe, smatra se da su deo normalnog životnog ciklusa dojke, kada se mlečne žlezde koje proizvode mleko smanjuju (involucija) i tečnost se zadržava.

Koje su komplikacije cističnih promena u dojkama?

Nema životno ugrožavajućih komplikacija vezanih za ciste u dojkama. One mogu da se inficiraju ili da postanu velike, zategnute i bolne, što može zahtevati aspiraciju (odstranjivanje tečnosti iglom).
Ako imate visok rizik od raka dojke, lekar može preporučiti češće praćenje ili dodatne preglede.

Kako se dijagnostikuju cistične promene u dojkama?

Zdravstveni radnici često otkriju ciste u dojkama tokom rutinskih mamografija koje služe za skrining raka dojke. Veće ciste u dojci obično možete i sami primetiti. Za dijagnozu ciste na dojci, lekar može:

• Obaviti fizički pregled da oseti konzistenciju kvržice i zabeleži njenu tačnu lokaciju.
• Uraditi ultrazvuk dojke. On će pokazati da li je kvržica čvrsta ili ispunjena tečnošću.
• Uraditi mamografiju ako imate više od 30 godina ili ako vam je pregled već zakazan.

Ako ste u većem riziku od raka, lekar može preporučiti i magnetnu rezonancu dojke (MR) . Samopregled dojki predstavlja najosetljiviju metodu za rano otkrivanje raka dojke kod žena koje su izložene većem riziku.

Kako se leče cistične promene u dojakama?

U većini slučajeva nije potrebna terapija. Jednostavne ciste u dojkama ne predstavljaju štetu i ponekad same nestanu.

Ako cista izaziva nelagodnost, lekar može da je isprazni iglom. Međutim, tečnost se može ponovo nakupiti. Ako se cista vrati i nastavi da boli, možda će biti potrebna operacija da se ukloni.

Za komplikovane ili kompleksne ciste može biti potrebno češće praćenje kako bi se uočile eventualne promene.

Da li ciste u dojkama same prolaze?

Često ciste u dojkama same nestaju. Važno je da se obratite lekaru ako primetite bilo kakve promene na grudima, kako bi Vas pregledao. Samopregledi dojki i redovni godišnji pregledi ili mamografije značajno pomažu u pravovremenom otkrivanju promena.

Šta se može desiti ukoliko se cista u dojci ne leči?

Cista u dojci možda i neće zahtevati lečenje. Ako je veoma mala i ne boli, lekar može odlučiti da joj da vremena da sama nestane. Ali ako osećate nelagodnost ili cista nastavi da raste, ispuštanje tečnosti može biti najbolji način da se ublaže simptomi.