Šta je artroza?

Artroza je hronična degenerativna bolest koja zahvata zglobove i hrskavično tkivo kostiju.
Najviše su pogođeni oni zglobovi na koje se prenosi najveće opterećenje težinom, poput kukova, kolena i kičme.

Simptomi artroze

Simptomi artroze su uglavnom bol, otok i ukočenost. Počinju da se javljaju oko pedesete godine života, usled propadanja hrskavice i trenja kostiju jedne o druge. Učestalost je naročito veća kod žena posle menopauze.

Kod osoba koje obole pre 50. godine, međutim, ne postoje razlike između muškaraca i žena. Pojava simptoma tada ne zavisi od hormonskih promena, već od uslova na radu i svakodnevnih aktivnosti.

Ovo stanje može da se pojavi na zdravom zglobu bez jasnog razloga ili kao posledica urođene deformacije, povrede, infekcije, upale ili preopterećenja mišića.

Razlike između artroze i artritisa

Iako imaju neke zajedničke osobine, artritis je zapaljensko oboljenje zglobova, dok je artroza hronično degenerativno, nezapaljensko oboljenje.

Kako razlikovati artritis od artroze?

Artritis često ima simptome kao što su bol, otok i crvenilo zglobova, koji mogu biti povremeni ili stalni.
S druge strane, artroza obično izaziva bolove u zglobovima i ukočenost, naročito nakon fizičke aktivnosti ili ujutru nakon buđenja, uz prisustvo zvučnog pucketanja u zglobovima (krepitacija). Takođe, dok artritis može da se javi u bilo kom uzrastu i da zahvati više zglobova odjednom, artroza se razvija postepeno s godinama i najčešće pogađa određene zglobove koji su podložni većem trošenju, kao što su kolena, kukovi i šake.

Glavni uzroci artroze

Najčešći uzroci artroze su:

• Starost
• Genetska predispozicija
• Sedeći način života, koji često dovodi do gojenja
• Naporne aktivnosti koje se svakodnevno obavljaju, često na radnom mestu
• Sportske aktivnosti koje mogu istrošiti zglobove i hrskavicu stopala, članaka i kolena
• Prelomi i povrede zglobova
• Cirkulatorne bolesti koje izazivaju oštećenje zglobova (npr. hemofilija)
• Reumatoidni artritis i drugi oblici artritisa koji oštećuju zglobove i samim tim povećavaju šansu za oštećenje hrskavice.

Kako se dijagnostikuje artroza?

Dijagnoza artroze zasniva se na kombinaciji kliničkog pregleda, razgovora sa pacijentom i dodatnih dijagnostičkih metoda. Cilj je da se potvrdi prisustvo degenerativnih promena na zglobovima i isključe druge moguće bolesti sa sličnim simptomima.

1. Anamneza (razgovor sa pacijentom). Lekar će najpre uzeti detaljnu anamnezu: kada su se simptomi pojavili, kakav je bol (stalni ili povremeni), da li postoji ukočenost, ograničenje pokreta, otoci ili škripanje u zglobovima. Takođe će postaviti pitanja o načinu života, telesnoj težini, prethodnim povredama i porodičnoj istoriji bolesti.

2. Klinički pregled. Sledi pregled pogođenih zglobova: lekar proverava prisustvo bola na dodir, otoka, deformiteta, ograničenja pokretljivosti, škripanja (krepitacija) ili nestabilnosti zgloba.

3. Radiološke metode
Najčešće korišćeni testovi za potvrdu artroze su:

• Rendgen (RTG) - prikazuje suženje zglobnog prostora, stvaranje koštanih izdanaka (osteofita), zadebljanje kosti i druge promene.
• Magnetna rezonanca (MR) - koristi se kada su promene još u ranoj fazi i nisu jasno vidljive na rendgenu. Omogućava detaljan prikaz hrskavice, ligamenata i okolnih mekih tkiva.
• Ultrazvuk zgloba - pomaže u otkrivanju zadebljanja sinovijalne membrane, prisustva tečnosti ili cisti u zglobu.

4. Laboratorijske analize
Iako se artroza ne može direktno potvrditi laboratorijskim analizama, one se koriste da bi se isključile druge vrste artritisa, poput reumatoidnog artritisa ili gihta. Mogu se tražiti:

• Krvna slika i upalni markeri (CRP, SE)
• Reumatoidni faktor (RF) i anti-CCP antitela
• Analiza sinovijalne tečnosti (ako postoji otok i sumnja na infekciju ili giht).

Dijagnozu artroze uvek postavlja lekar na osnovu kompletne kliničke slike i rezultata ispitivanja. Rana dijagnoza je ključna jer omogućava pravovremenu terapiju i usporavanje napredovanja bolesti.

Lečenje artroze

Lečenje artroze ima za cilj samo ublažavanje simptoma i usporavanje propadanja hrskavice.
Za lečenje artroze, najpre se obratite lekaru, koji će preporučiti najbolji pristup, ali uopšteno, najčešći tretmani uključuju:

• Generisanje toplote, na primer dijatermijom ili ultrazvukom
• Lekove protiv bolova
• Nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAID), u ograničenom vremenskom periodu da bi se izbegli neželjeni efekti
• Miorelaksante, u manjoj meri od analgetika.

Prevencija artroze

Uopšteno, faktori rizika koji pogoršavaju artrozu su fizička neaktivnost, gojaznost, pušenje i loše posturalne navike.
Pored toga, starost, pol i genetska predispozicija takođe mogu uticati na pojavu i težinu artroze.

Mere koje možete dreduzeti kako bi izbegli nastanak artroze:

• Ostavljanje cigareta. Pušenje je uvek faktor rizika jer generalno loše utiče na telo i smanjuje dotok krvi u kosti.
• Pratite dijetu za gubitak kilograma i smanjenje opterećenja na zglobove, posebno kukove i kolena.
• Radite vežbe za korekciju lošeg držanja ili skolioze, jačanje mišića koji podržavaju zglobove i poboljšanje pokretljivosti.
• Dobro se zagrejte i istegnite - to je posebno važno kod osoba koje su sklonije artrozi ili su starije, a planiraju da vežbaju.