Šta je prelom lopatice?

Prelom lopatice (u medicine poznatiji kao termin fraktura skapule) je potpuni ili delimični prelom lopatice, trouglaste kosti koja se nalazi na zadnjem delu ramena.
Lopatica je jaka i čvrsta kost, a prelomi lopatice su najređi tip preloma ramena.
Lopatica povezuje ključnu kost (klavikulu) i nadlakatnu kost (humerus), obezbeđujući strukturalnu stabilnost i pokretljivost ramenog zgloba. Na lopaticu se vezuje čak 18 mišića, stvarajući snažnu vezu između rebara, kičme i ruku.

Vrste preloma lopatice prema lokaciji

Prelomi lopatice se klasifikuju na osnovu određenog dela kosti koji je pogođen i uključuju:

• Prelomi tela lopatice. Ovi prelomi se javljaju u velikom, ravnom, trouglastom delu lopatice, poznatom kao telo lopatice. Telo lopatice je najčešće pogođeni deo, čineći 50-60% svih preloma lopatice.
• Prelomi vrata lopatice. Ovi prelomi zahvataju uski deo koji povezuje telo lopatice sa glenoidnom fosom, poznat kao vrat lopatice. Prelomi vrata lopatice javljaju se u oko 25% slučajeva.
• Prelomi glenoida. Ovi prelomi utiču na glenoidnu šupljinu - plitku čašicu koja se spaja sa "kuglom“, odnosno glavom humerusa (nadlakatne kosti).
• Prelomi akromiona. Ovi prelomi zahvataju akromion, koštani nastavak lopatice koji se nalazi na njenom najvišem delu i formira zglob sa krajem ključne kosti (akromioklavikularni zglob).
• Prelomi korakoidnog nastavka. Ovi prelomi uključuju korakoidni nastavak - zakrivljenu, kukastu izbočinu na prednjem delu lopatice, koja se nalazi ispod ključne kosti, između kuglastog zgloba ramena i prvog rebra.

Uzroci preloma lopatice

Frakture skapule su retke jer je kost zaštićena grudnim i ramenim mišićima, a za prelom je potrebna značajna sila.
Većina povreda lopatice nastaje usled direktne ili indirektne traume u predelu ramena. Česti uzroci uključuju:

• Pad na ispruženu ruku
• Direktna trauma usled kontaktnih sportova ili sportskih aktivnosti
• Sudari velike energije usled saobraćajnih nesreća
• Nepoštovanje korišćenja sigurnosnog pojasa tokom saobraćajne nesreće

Ređi uzroci uključuju povrede sa prodornim ranama (npr. prostrelne rane) i bolesti kostiju koje slabe lopaticu.

Faktori rizika preloma lopatice

Rizik od preloma lopatice povećava se u sledećim slučajevima:

• Pol i uzrast: Muškarci između 25. i 50. godine života
• Osteoporoza: Oslabljene kosti usled osteoporoze, stanja koje je češće kod starijih osoba
• Aktivnosti visokog rizika: Aktivnosti sa mogućnošću pada, kao što su planinarenje, vožnja bicikla, ili jahanje
• Kontaktni sportovi: Povrede usled kontaktnih sportova, kao što su fudbal, hokej i ragbi
• Bolesti kostiju: Određena oboljenja kostiju, kao što su Pagetova bolest ili tumori kostiju.

U nekim slučajevima, prethodne povrede ili operacije ramenog zgloba mogu oslabiti okolne strukture i učiniti lopaticu podložnom prelomu.

Simptomi preloma lopatice

Slomljena lopatica izaziva različite simptome i znakove, uključujući:

• Jaku bol, koja se često javlja iznenada. Bol je obično: Lokalizovana u gornjem delu leđa, preko lopatice i/ili na vrhu ramena, pogoršana pokretima ruke ili dubokim disanjem, jer pomeranje zida grudnog koša uzrokuje pomeranje slomljene lopatice
  
• Oticanje i osetljivost u predelu ramena i/ili gornjeg dela leđa
• Modrice ili promena boje kože iznad lopatice
• Vidljivi izbočeni deo ili kvrga na mestu preloma
• Ograničeno kretanje ruke i ramena
• Uočljiva deformacija ramena, zbog koje deluje spljošteno, opušteno ili spusteno
• Bolan opseg pokreta pri pokušaju pomeranja ramenog zgloba u različitim pravcima
• Osećaj utrnulosti ili trnjenja u ruci, posebno ako su živci oštećeni u blizini mesta preloma
• Slabost u pogođenoj ruci, naročito pri obavljanju aktivnosti iznad glave
• Gubitak osećaja u ruci
• Škripanje ili pucketanje prilikom pomeranja povređenog ramena.

Zbog velike sile koja je potrebna da bi došlo do preloma lopatice, prelomi lopatice često su praćeni i prelomima rebara i/ili drugih kostiju u ramenu i mogu izazvati dodatne simptome povezane sa tim povredama.

Dijagnostikovanje preloma lopatice

Dijagnoza preloma lopatice postavlja se kroz fizički pregled i nalaze na rendgenskom snimku ili drugim radiografskim testovima.
Često, prelom lopatice je povezan sa ozbiljnijim medicinskim povredama, kao što su:

• Povreda glave
• Prelomi rebara
• Prelom ključne kosti (klavikule)
• Kolaps pluća
• Modrica pluća
• Povreda brahijalnog pleksusa (serija živaca koja se nalazi u vratu i ramenu)
• Povreda kičme.

U takvim slučajevima, dijagnoza i lečenje preloma lopatice mogu biti odloženi jer ove ozbiljne povrede zahtevaju hitnu medicinsku pažnju.

Fizički pregled
Lekar će pokušati da izvrši temeljan fizički pregled. Međutim, fizički pregled nije uvek moguć zbog potencijalno ozbiljnih povreda koje obično prate prelom lopatice.
Ako se izvrši pregled, lekar može pokušati da uradi sledeće:

• Proceni kožu kako bi otkrio otvorene prelome (kosti koje su probile kožu)
• Zabeleži područja osetljivosti, otoka, ekimoze (promene boje kože) i crepitus (osećaj škripanja)
• Proveri položaj ramena i opseg pokreta
• Palpira (dira) zid grudnog koša, rameni zglob i ključnu kost (klavikulu)
• Sluša zvuke pluća stetoskopom kako bi primetio promene u disanju.

Vrši se neurovaskularni pregled kako bi se proverila povreda živaca ili arterija. Takođe, preporučuje se testiranje i upoređivanje pulsa u obe ruke.

Rendgenski snimak
Standardni test za procenu preloma lopatice je rendgenski snimak, koji pomaže u određivanju lokacije i obima povrede. Obično se rade rendgenski snimci ramena i grudnog koša.

Komjuterska tomografija (CTskener)
Ovaj alat za snimanje pruža detaljne, presečne slike kosti lopatice, omogućavajući lekarima da preciznije identifikuju lokaciju, ozbiljnost i tip preloma nego što to može učiniti običan rendgenski snimak.

CT skener može uključivati snimke ramena, srednjeg dela tela i grudnog koša.

Magnetna rezonanca (MR)
U nekim slučajevima, MR snimak se naređuje kako bi se proverilo zdravlje susednih krvnih sudova i živaca ako se sumnja na oštećenje. Ovi snimci takođe pomažu lekarima da isplaniraju operaciju ako je potrebna.

Lečenje preloma lopatice

Lečenje frakture skapule zavisi od ozbiljnosti povrede. Manji prelomi obično se leče konzervativno, odmorom, primenom leda, analgeticima i imobilizacijom ramena pomoću zavoja ili šine. Fizička terapija je ključna za obnavljanje pokretljivosti. Teži prelomi, uz moguće oštećenje okolnih struktura, mogu zahtevati hiruršku intervenciju za stabilizaciju kosti, kao što je ugradnja pločica ili vijaka. Postoperativna rehabilitacija uključuje vežbe za jačanje mišića i povratak funkcije ramena. U svim slučajevima, brz i adekvatan tretman je ključan za potpuni oporavak.