Ciste na bubrezima

Šta su bubrezi?

Bubrezi su poseban sistem filtera za telo. Bubrezi uklanjaju otpadne proizvode iz krvi i proizvode urin. Oni kontrolišu nivoe mnogih supstanci u krvi i pomažu u kontroli krvnog pritiska. Rano otkrivanje bolesti bubrega može biti spasonosno.

 

Šta su ciste na bubrezima?

Cista na bubregu je tečna ispuna unutar bubrega, koja može biti benigna (neškodljiva) ili, u retkim slučajevima, maligna (zloćudna). Ciste su obično okrugle ili ovalne formacije i mogu varirati u veličini. Većina cista bubrega je benigna i ne uzrokuje nikakve simptome, te se često otkrivaju slučajno prilikom ultrazvučnog pregleda ili drugih dijagnostičkih postupaka.

U većini slučajeva, benigne ciste ne zahtevaju tretman ili posebnu pažnju, osim redovnih praćenja kako bi se osiguralo da ne rastu ili uzrokuju komplikacije. Međutim, u nekim situacijama, velike ciste ili one koje uzrokuju simptome, poput bolova u leđima ili krvarenja, mogu zahtevati lečenje, uključujući pražnjenje ciste ili druge terapeutske intervencije.

Maligne ciste bubrega su retke, ali kada se pojave, mogu predstavljati ozbiljan zdravstveni problem.

 

Tipovi cisti na bubrezima

Postoje različiti tipovi cisti na bubrezima, a njihova klasifikacija zavisi od različitih karakteristika, uključujući oblik, veličinu, i uzrok.

Nekoliko glavnih tipova cisti na bubrezima su:

• Jednostavne bubrežne ciste: Benigne, okrugle ili ovalne ispunjene prozirnom tečnošću. Obično ne izazivaju simptome i često se otkrivaju slučajno tokom dijagnostičkih pregleda.
• Policistična bubrežna bolest: Genetski poremećaj koji dovodi do formiranja brojnih cisti u bubrezima. Uključuje autosomno dominantnu policističnu bubrežnu bolest i autosomno recesivnu policističnu bubrežnu bolest.
• Složene bubrežne ciste: Ciste koje mogu imati kompleksnu strukturu i zahtevaju pažljivo praćenje zbog potencijalnog rizika od raka.

• Parapelvične ciste: Ciste koje se formiraju u regiji oko bubrezne karlice, odnosno mesta gde se sakuplja mokraća pre nego što napusti bubreg.
• Retroperitonealne ciste: Ciste koje se razvijaju u retroperitonealnom prostoru, prostoru između leđnih mišića i kičme.
• Solitarne ciste bubrega: Jedna velika cista koja se javlja na bubregu, obično bez drugih pridruženih cističnih formacija.
• Multikompartmentalne ciste: Ciste koje zahvataju više delova bubrega, mogući su različiti tipovi cističnih formacija unutar istog bubrega.

Važno je napomenuti da se ovi tipovi cisti razlikuju po karakteristikama, uzrocima i potencijalnim posledicama. Svaki zahteva specifičan pristup dijagnozi, praćenju i eventualnom lečenju, a pravilna identifikacija tipa ciste ključna je za adekvatno upravljanje zdravljem bubrega.

 

Simptomi cisti na bubrezima

Jednostavne ciste bubrega obično ne izazivaju simptome. U većini slučajeva, lekar ih pronađe tokom ultrazvuka ili kompjuterizovane tomografije (CT skener) urađenih iz drugog razloga. Ako imate simptome, oni mogu uključivati:

• Bol u boku, leđima ili gornjem delu stomaka ako se uvećaju i pritiskaju druge organe
• Groznicu ili druge znakove infekcije
• Krv u urinu
• Blokiran protok krvi ili urina kroz bubrege (retko)
• Oštećenje funkcije bubrega (retko).

Jednostavne ciste bubrega su povezane sa visokim krvnim pritiskom, ali nije jasno kakva je veza između njih.

Policistična bolest bubrega može izazvati simptome uključujući:

• Visok krvni pritisak
• Bol u leđima ili boku
• Krv u urinu
• Glavobolje
• Infekcije mokraćnih puteva
• Kamen u bubregu.

 

Šta uzrokuje jednostavne ciste bubrega?

Ciste bubrega nastaju kada cev nefrona počne da se povećava i puni tečnošću. Lekari ne znaju precizno šta uzrokuje ovo stanje, ali znaju da jednostavne ciste nisu nasledne. Veruje se da povrede ili mikroskopske blokade u tubulima mogu dovesti do razvoja nekih jednostavnih bubrežnih cista.

 

Da li se jednostavne ciste bubrega mogu sprečiti?

Jednostavne ciste bubrega se ne mogu sprečiti. Možete smanjiti rizik tako što ćete piti puno vode.

 

Dijagnostikovanje cisti na bubrezima

Dijagnostikovanje cisti na bubrezima obuhvata niz medicinskih postupaka i dijagnostičkih alata kako bi se precizno utvrdila priroda i ozbiljnost cističnih formacija. Ključni koraci u dijagnostičkom procesu su:

• Fizički pregled: Lekar može izvršiti fizički pregled kako bi proverio eventualna oticanja, osetljivost u donjem delu leđa ili druge znakove koji mogu ukazivati na prisustvo cističnih formacija.
• Laboratorijske analize: Analiza uzoraka krvi može pružiti informacije o funkciji bubrega, a prisustvo određenih markera može ukazivati na moguće probleme.
• Analiza mokraće: Ispitivanje mokraće može otkriti prisustvo krvi, proteina ili drugih nepravilnosti koje su povezane s cističnim oboljenjima bubrega.
• Ultrazvučni pregled bubrega: Ultrazvuk je često prva linija dijagnostičkog ispitivanja. Ovaj neinvazivni postupak koristi zvučne talase za stvaranje slika unutrašnjosti bubrega i identifikaciju cističnih formacija.
• CT (kompjuterska tomografija) skeniranje: CT skeniranje omogućava detaljnije slike bubrega i cističnih promena. Ovaj postupak može pružiti preciznije informacije o veličini, broju i lokaciji cista.
• MR (magnetna rezonanca): MR skeniranje koristi magnetska polja i radio talase za stvaranje detaljnijih slika unutrašnjosti bubrega. Ovo je posebito korisno za procenu strukture cističnih formacija.
• Intravenska urografija: Ovaj postupak uključuje primenu kontrasta putem venske linije kako bi se pratio protok urina i identifikovali eventualni problemi u mokraćnim putevima.
• Biopsija bubrega: U nekim slučajevima, lekar može preporučiti biopsiju bubrega kako bi direktno analizirao tkivo i potvrdio prirodu cističnih formacija, posebno ako postoji sumnja na složene ciste ili druge ozbiljnije patologije.
• Genetsko testiranje: Za osobe s poznatim genetskim rizikom, testiranje na genetske mutacije povezane s određenim cističnim bolestima bubrega može biti korisno.

Tačna dijagnoza cističnih formacija na bubrezima omogućava medicinskom timu da planira adekvatno lečenje i upravlja potencijalnim komplikacijama. Važno je konsultovati se s lekarom kako bi se utvrdilo koji dijagnostički postupci su najprikladniji na osnovu individualnih okolnosti pacijenta.

 

Lečenje cisti na bubrezima

U većini slučajeva, jednostavne ciste bubrega ne moraju da se leče. Međutim, ako cista vrši preveliki pritisak na drugi organ ili utiče na način na koji bubreg funkcioniše, možda će biti neophodno smanjiti ili ukloniti cistu. Postoje 2 procedure koje se najčešće koriste za lečenje jednostavnih cista bubrega:

• Aspiracija i skleroterapija: Lekar ubacuje dugačku iglu ispod kože da bi probušio cistu i ispustio tečnost. Zatim se u cistu ubrizgava jak rastvor da bi je smanjio. Ovaj postupak se može ponoviti, ako je potrebno.
• Hirurgija: Operacija za uklanjanje ciste se obično može uraditi laparoskopski, koristeći tanke instrumente ubačene kroz male rupe u abdomenu. Tokom operacije, lekar prvo isprazni cistu, a zatim iseče ili spali samu cistu.

 

Cenovnik naših pregleda pogledajte ovde.