HOBP pluća

Šta je HOBP – hronična opstruktivna bolest pluća?

HOBP je termin za niz progresivnih bolesti pluća. Hronični bronhitis i emfizem mogu dovesti do HOBP-a. Dijagnostikovanje ovog oboljenja znači da možda imate jednu od ovih bolesti koje oštećuju pluća ili simptome oba. HOBP može postepeno napredovati, što otežava disanje tokom vremena.

Hronični bronhitis

Hronični bronhitis iritira bronhijalne cevi, koje nose vazduh do i iz pluća. Kao odgovor, bronhijalne cevi  nabubre, a sluz se nakuplja duž sluznice. Nagomilavanje sužava otvor cevi, što otežava da vazduh uđe i izađe iz pluća.

Male strukture nalik dlačicama na unutrašnjoj strani vaših bronhijalnih cevi (zvane cilije) normalno pomeraju sluz iz vaših disajnih puteva, međutim iritacija hroničnog bronhitisa i/ili pušenje ih oštećuje. Oštećene cilije ne mogu pomoći u čišćenju sluzi.

Emfizem

Emfizem je razbijanje zidova sićušnih vazdušnih kesa (alveola) na kraju bronhijalnih cevi, u „dnu“ pluća. Vazdušne kese igraju ključnu ulogu u prenošenju kiseonika u krv i izbacivanju ugljen dioksida. Oštećenje izazvano emfizemom uništava zidove vazdušnih kesa, što otežava udisanje.

Simptomi HOBP – hronične opstruktivne bolesti pluća

• Kašalj sa sluzi koji traje duže vreme
• Poteškoće sa dubokim udahom
• Kratkoća daha uz blagu fizičku aktivnost (poput hodanja ili korišćenja stepenica)
• Kratkoća daha tokom obavljanja redovnih dnevnih aktivnosti
• Šištanje tokom udisanja i izdisanja

Ako imate bilo koji od znakova ili simptoma HOBP, odmah se obratite lekaru. Nemojte čekati da simptomi postanu toliko jaki da morate tražiti hitnu pomoć. Ako rano primetite svoje simptome, vaš lekar može da prilagodi tretman ili lekove kako bi ublažio simptome.

Šta izaziva HOBP – hroničnu opstruktivnu bolest pluća?

Pušenje duvana uzrokuje do 90% slučajeva HOBP-a. Ostali uzroci uključuju:

• Nedostatak alfa-1 antitripsina (AAT), genetski poremećaj
• Pasivno pušenje
• Zagađenje vazduha
• Prašina i isparenja na radnom mestu

Rizik od razvijanja HOBP – hronične opstruktivne bolesti pluća

Primarni ili glavni uzrok HOBP je pušenje. Ali ne razvijaju svi pušači bolest, možete biti izloženi većem riziku ako:

• Ste stariji od 65 godina
• Ste izloženi zagađenju vazduha
• Ste radili sa hemikalijama, prašinom ili štetnim isparenjima
• Imate nedostatak alfa-1 antitripsina (AAT), genetski faktor rizika za HOBP
• Ste imali mnogo respiratornih infekcija tokom detinjstva

Osim navedinh stavki, žene su u većem riziku od razvijanja HOBP.

Duvanski dim iritira disajne puteve, izazivajući upalu (iritaciju i otok) koja sužava disajne puteve. Dim takođe oštećuje cilije tako da one ne mogu da rade svoj posao uklanjanja sluzi i zarobljenih čestica iz disajnih puteva.

AAT (nedostatak alfa-1 antitripsina) je neuobičajen, nasledni poremećaj koji može dovesti do emfizema. Alfa-1 antitripsin je enzim koji pomaže u zaštiti pluća od štetnih efekata upale. Kada imate nedostatak ovog enzima, ne proizvodite dovoljno alfa-1 antitripsina. Veća je verovatnoća da će vaša pluća biti oštećena zbog izlaganja iritantnim supstancama poput dima i prašine. Nije moguće razlikovati HOBP povezanu sa nedostatkom alfa-1 antitripsina od uobičajene HOBP. Prema tome, svi ljudi sa HOBP treba da se testiraju na nedostatak AAT testom krvi.

Dijagnostikovanje HOBP – hronične opstruktivne bolesti pluća

Kako bi procenio vaša pluća i opšte zdravlje, lekar će uzeti vašu istoriju bolesti, obaviti fizički pregled i naručiti neke testove, poput testova disanja.

Medicinska istorija

Za dijagnostikovanje HOBP, vaš lekar će postaviti pitanja kao što su: da li pušite; da li ste bili dugotrajno izloženi prašini ili zagađivačima vazduha; da li drugi članovi vaše porodice imaju HOBP; da li osećate nedostatak daha tokom vežbanja; da li kašalj dugo traje; da li iskašljavate sluz, i slično.

Fizički pregled

Da bi pomogao u dijagnozi, vaš lekar će uraditi fizički pregled koji uključuje:

• Slušajnje pluća i srca
• Provera krvnog pritiska i pulsa
• Pregled nosa i grla
• Proveru da li su vam stopala i gležnjevi otekli

Ostali testovi

Lekari koriste jednostavan test koji se zove spirometrija da vide koliko dobro funkcionišu vaša pluća. Za ovaj test, uduvavate vazduh u cev pričvršćenu za mašinu. Ovaj test plućne funkcije meri koliko vazduha možete da izdahnete i koliko brzo to možete da uradite.

Vaš lekar će možda želeti da obavi još nekoliko testova, kao što su:

• Pulsna oksimetrija: Ovaj test meri kiseonik u krvi.
• Gasovi arterijske krvi (ABG): Ovi testovi proveravaju nivo kiseonika i ugljen-dioksida.
• Elektrokardiogram (EKG ili EKG): Ovaj test proverava funkciju srca i isključuje srčanu bolest kao uzrok kratkog daha.
• Rendgen grudnog koša ili CT skeniranje grudnog koša: Testovi snimanja traže promene pluća koje izaziva HOBP.
• Testiranje vežbanja: Vaš provajder koristi ovo da utvrdi da li nivo kiseonika u vašoj krvi opada kada vežbate.

Stadiumi HOBP – hronične opstruktivne bolesti pluća

HOBP se može postepeno pogoršavati. Koliko brzo napreduje od blage do teške zavisi od osobe do osobe.

Blaga HOBP (faza 1 ili rana faza)

Prvi znak HOBP je često osećaj otežanog uz obavljanje blage fizičke aktivnosti, poput hodanja uz stepenice. Pošto je za ovaj simptom lako okriviti nedostatak forme ili starenje, mnogi ljudi ne shvataju da imaju HOBP. Još jedan znak je kašalj sa sluzi, koji je često posebno problematičan ujutru. Ovo su rani znaci upozorenja na HOBP.

Umerena do teška HOBP (faze 2 i 3)

Generalno, kratak dah je očigledniji kod uznapredovale HOBP. Možete razviti kratak dah čak i tokom svakodnevnih aktivnosti. Takođe, egzacerbacije HOBP - periodi kada osetite povećanu sluz, promenu boje sluzi i kratak dah - generalno su češći u višim stadijumima HOBP. Takođe postajete skloni infekcijama pluća kao što su bronhitis i upala pluća.

Veoma teška HOBP (stadijum 4)

Kada HOBP postane teška, skoro sve što radite može izazvati kratak dah. Ovo ograničava vašu mobilnost. Možda će vam biti potreban dodatni kiseonik iz prenosivog rezervoara.

Lečenje HOBP – hronične opstruktivne bolesti pluća

Lečenje HOBP se fokusira na ublažavanje simptoma, kao što su kašalj i problemi sa disanjem, i izbegavanje respiratornih infekcija. Lekar vam može preporučiti:

Bronhodilatatore: Ovi lekovi opuštaju disajne puteve.

Anti-inflamatorne lekove: Udišete steroide ili ih uzimate kao pilulu za smanjenje upale u plućima.

Dodatni kiseonik: Ako je kiseonik u krvi nizak (hipoksemija), možda će vam trebati prenosivi rezervoar kiseonika da biste poboljšali nivo kiseonika.

Antibiotike: HOBP vas čini sklonim infekcijama pluća, što može dodatno oštetiti vaša oslabljena pluća. Možda ćete morati da uzimate antibiotike da biste zaustavili bakterijsku infekciju.

Vakcinacije: Respiratorne infekcije su opasnije kada imate HOBP. Posebno je važno da se vakcinišete da biste sprečili grip i upalu pluća.

Rehabilitaciju: Programi rehabilitacije pružaju efikasne strategije disanja za smanjenje kratkog daha.

Antiholinergike: Ovi lekovi opuštaju mišićne trake koje se zatežu oko disajnih puteva i pomažu u uklanjanju sluzi iz pluća. Opušteni mišići puštaju više vazduha unutra i van. Sa otvorenim disajnim putevima, sluz se kreće slobodnije i stoga se može lakše iskašljati. Antiholinergici deluju drugačije i sporije od brzodelujućih bronhodilatatora.

Antihistaminike: Ovi lekovi ublažavaju osćaj začepljenja u glavi, suzne oči i kijanje. Iako su efikasni u ublažavanju ovih simptoma, antihistaminici mogu isušiti vazdušne puteve, otežati disanje, kao i izazvati poteškoće pri iskašljavanju viška sluzi.

Za tešku HOBP, vaš lekar vam može predložiti da razmotrite kliničko ispitivanje ili operaciju pluća.