Osteoartritis

Šta je osteoartritis?

Osteoartritis je najčešći tip artritisa (stanje koje utiče na zglobove). Zdravstveni radnici to ponekad nazivaju degenerativnom bolešću zglobova ili OA. To se dešava kada se hrskavica koja oblaže zglobove vremenom istroši i kosti se trljaju jedna o drugu kada koristite zahvaćene zglobove.

Obično su krajevi kostiju u zglobovima pokriveni slojem čvrste, glatke hrskavice. Hrskavica je kao dva u jednom amortizer i lubrikant - pomaže da se kosti u zglobovima glatko i bezbedno kreću jedna pored druge. Ako imate osteoartritis, hrskavica u zahvaćenim zglobovima se vremenom troši. Na kraju se kosti trljaju jedna o drugu kada pomerate zglobove.

Osteoartritis može uticati na bilo koji od zglobova, ali se najčešće razvija u:

• rukama
• kolenima
• kukovima
• vratu (cervikalna kičma)
• donjem delu leđa (lumbalna kičma).

 

Tipovi osteoartritisa

Zdravstveni radnik može klasifikovati osteoartritis kao jedan od dva tipa:

• Primarni osteoartritis je najčešći oblik osteoartritisa koji se vremenom razvija u zglobovima. Stručnjaci smatraju da je to obično uzrokovano normalnim habanjem zglobova tokom života.
• Sekundarni osteoartritis se dešava kada nešto direktno ošteti jedan od zglobova dovoljno da izazove osteoartritis. Povrede i traume su česti uzroci sekundarnog osteoartritisa. Druge vrste artritisa mogu oštetiti hrskavicu u zglobovima dovoljno da izazovu i osteoartritis.

 

Koliko je čest osteoartritis?

Osteoartritis je veoma čest. Stručnjaci procenjuju da više od 80% odraslih starijih od 55 godina ima osteoartritis, čak i ako neki od njih nikada ne dožive simptome.

Oko 60% ljudi sa osteoartritisom ima simptome koje mogu primetiti ili osetiti.

 

Koji su simptomi osteoartritisa?

Najčešći simptomi osteoartritisa uključuju:

• Bol u zglobu (naročito kada ga pomerate)
• Ukočenost
• Otok u blizini zgloba
• Smanjen opseg pokreta (koliko daleko možete pomeriti zglob)
• Osećaj kao da zglob nije tako jak ili stabilan kao što je obično
• Zglob izgleda primetno drugačije nego ranije (deformitet zgloba).

 

Šta uzrokuje osteoartritis?

Stručnjaci nisu sigurni šta uzrokuje osteoartritis. Primarni osteoartritis se obično razvija polako kako starite. Kako starite, normalno habanje zglobova može doprineti lomljenju njihove hrskavice.

Sve što direktno oštećuje zglobove takođe može izazvati osteoartritis, uključujući:

• Sportske povrede
• Padovi
• Saobraćajnih nezgoda
• Zdravstvena stanja koja utiču na zglobove, poput Ehlers-Danlosovog sindroma ili sindroma hipermobilnosti zglobova.

Drugi oblici artritisa (posebno inflamatorni artritis) mogu izazvati osteoartritis, uključujući:

• Reumatoidni artritis
• Giht
• Psorijatični artritis.

 

Faktori rizika od osteoartritisa

Svako može razviti osteoartritis. Odrasli stariji od 55 godina i ljudi koji su u postmenopauzi imaju veću verovatnoću da razviju osteoartritis.

Ljudi sa određenim zdravstvenim stanjima imaju veću verovatnoću da dožive osteoartritis, uključujući:

• Gojaznost ili prekomerna težina
• Dijabetes
• Visok holesterol (hiperlipidemija)
• Neke autoimune bolesti koje utiču na zglobove.

 

Kako se dijagnostikuje osteoartritis?

Zdravstveni radnik će dijagnostikovati osteoartritis fizičkim pregledom i testovima snimanja. Fizički pregled se zasniva na pregledu zglobova i razgovorom o tome kada ste prvi put primetili simptome.

 

Koji testovi se rade za dijagnozu osteoartritisa?

Zdravstveni radnik može da koristi rendgenske snimke da bi vizualizovao zglobove. RTG najčešće predstavlja inicijalno snimanje, ali ukoliko rendgenski snimak ne pruži vašem lekaru dovoljno informacija vrlo je izvesno da ćete biti upućeni na detaljnije preglede, kao što je MSCT.

Multislajsni skener (MSCT) igra ključnu ulogu u dijagnostikovanju osteoartritisa pružajući detaljan prikaz zglobova i okolnih struktura. Njegova sposobnost da generiše precizne trodimenzionalne slike omogućava medicinskim stručnjacima da bolje identifikuju promene u hrskavici i kostima, što značajno unapređuje tačnost dijagnoze i omogućava pravovremeno sprovođenje odgovarajućeg lečenja.

Možda će trebati testovi krvi da biste isključili druga stanja ili probleme koji uzrokuju slične simptome.

 

Kako se leči osteoartritis?

Zdravstveni radnik će pomoći da pronađete tretmane koji ublažavaju simptome osteoartritisa. Ne postoji lek za artritis i nije moguće obnoviti oštećenu hrskavicu u zahvaćenim zglobovima. Zato će vam vaš lekar pomoći da pronađete načine da upravljate svojim simptomima kako biste sebi olakšali svakodnevni život i kretanje.

 

Najčešći tretmani za osteoartritis uključuju:

• Lekovi: Sredstva protiv bolova bez recepta mogu pomoći u smanjenju bolova i upale. Moguće je da će vam biti preporučeni lekovi koje koji se konzumiraju oralno ili se aplikuju na kožu na bolno mesto (kreme, masti ili flasteri koje stavljate na kožu u blizini zahvaćenih zglobova).
• Vežba: Pomeranje zglobova može ublažiti ukočenost i ojačati mišiće oko njih. Aktivnosti poput plivanja, aerobika u vodi i treninga sa tegovima mogu biti od pomoći. Često možete biti upućeni na rad sa fizioterapeutom.
• Uređaji za podršku: Nošenje umetaka za cipele ili proteze mogu podržati i stabilizovati zglobove. Korišćenje štapa ili hodalice može smanjiti pritisak na zahvaćenim zglobovima i pomoći da se bezbedno krećete.
• Terapije toplotom i hladnoćom: Primena toplote ili hladnoće na zahvaćene zglobove može pomoći u ublažavanju bolova i ukočenosti. Lekar će reći koliko često (i koliko dugo) treba da stavljate jastučić za grejanje, pakete leda ili hladan oblog.
• Komplementarna terapija: Komplementarne terapije mogu raditi zajedno sa drugim opcijama lečenja. Primeri komplementarne medicine uključuju akupunkturu, masažu, meditaciju, tai chi i dijetetske suplemente. Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što počnete da uzimate bilo kakve biljne ili dijetetske suplemente.
• Hirurgija: Većini ljudi nije potrebna operacija za lečenje osteoartritisa. Lekar može preporučiti operaciju ako imate ozbiljne simptome i drugi tretmani nisu imali efekta. U najtežim slučajevima može biti prepisana zamena zgloba (artroplastika).

 

Kako mogu sprečiti osteoartritis?

Najbolji način za sprečavanje osteoartritisa je održavanje dobrog opšteg zdravlja, uključujući:

• Izbegavanje duvanskih proizvoda
• Rađenje vežbi sa malim opterećenjem
• Sleđenje plana ishrane
• Nošenje odgovarajuće zaštitne opreme za bilo koju aktivnost, sport ili posao koji radite
• Poseta lekara radi redovnih pregleda i čim primetite promene na zglobovima.

 

Šta možete očekivati ako imate osteoartritis?

Većina ljudi sa osteoartritisom treba da upravlja svojim simptomima do kraja života. Zdravstveni radnik će pomoći da pronađete pravu kombinaciju tretmana za smanjenje simptoma.

Ako imate osteoartritis, važno je da ostanete što aktivniji. Ukoliko bolovi u zglobovima i drugi simptomi otežavaju kretanje, možete se suočiti sa većim rizikom od drugih ozbiljnih zdravstvenih stanja kao što su bolesti srca, dijabetes i neke vrste raka.

Razgovarajte sa svojim lekarom ako osteoartritis otežava (ili onemogućuje) da ostanete aktivni. Oni će vam pomoći da pronađete nove tretmane za upravljanje simptomima.

 

Cenovnik naših pregleda pogledajte ovde.