Prelom kuka

Šta je prelom kuka?

Prelom kuka je delimični ili potpuni prelom butne kosti gde se ona susreće sa karličnom kosti. To je ozbiljna povreda koja zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Prelomi kukova kod mlađih ljudi obično se javljaju tokom saobraćajnih nesreća, padova ili drugih teških trauma.

Većina preloma kuka se, međutim, dešava ljudima starijim od 60 godina. Za njih je jednostavan pad najčešći uzrok — iako mali procenat pacijenata doživi spontane prelome. Prelomi kuka mogu izazvati brojne komplikacije. Kod starijih pacijenata, to uključuje:

• Veća šansa za smrt (oko 20 procenata pacijenata umre u roku od godinu dana)
• Težak oporavak (procenjuje se da se samo 1 od 4 pacijenta potpuno oporavi)
• Dug boravak u bolnici (prosek od 1 do 2 nedelje), sa mogućim prijemom u ustanovu za rehabilitaciju
• Potencijalni gubitak nezavisnosti, smanjen kvalitet života i depresija.

Na sreću, hirurške intervencije i tehnike fizikalne terapije nastavljaju da se poboljšavaju. Postoje i jednostavni načini za sprečavanje preloma kuka.

Koji su simptomi preloma kuka?

Dok svaki pacijent doživljava prelom kuka drugačije, simptomi uglavnom uključuju:

• Bol u kuku i/ili kolenu
• Bol u krstima
• Nemogućnost stajanja ili hodanja
• Modrice ili otok
• Stopalo se ispostavilo pod čudnim uglom, zbog čega je noga izgledala kraće
• Osećaj tendonitisa ili naprezanja mišića (samo prelomi stresa).

Simptomi preloma kuka mogu zapravo doći od drugih zdravstvenih stanja, pa se uvek obratite svom lekaru za dijagnozu.

Faktori rizika

Mnogi faktori mogu povećati rizik od preloma kuka.

1. Godine i pol

Gustina kostiju i mišićna masa imaju tendenciju da se smanjuju sa godinama. Stariji ljudi takođe mogu imati problema sa vidom i ravnotežom, što može povećati rizik od pada.

Prelomi kuka se javljaju kod žena oko tri puta češće nego kod muškaraca. Žene gube gustinu kostiju brže od muškaraca, delom zato što pad nivoa estrogena koji se javlja tokom menopauze ubrzava gubitak kostiju. Međutim, muškarci takođe mogu razviti opasno nizak nivo gustine kostiju.

2. Medicinska stanja

Rizik od preloma kuka može se povećati ako imate:

• Osteoporozu. Ovo stanje slabi kosti i čini ih verovatnijim da se slome.
• Problemi sa štitnom žlezdom. Preterano aktivna štitna žlezda može dovesti do krhkih kostiju.
• Poremećaji creva. Stanja koja smanjuju apsorpciju vitamina D i kalcijuma takođe mogu izazvati oslabljene kosti.
• Problemi sa ravnotežom. Parkinsonova bolest, moždani udar i periferna neuropatija mogu povećati rizik od pada. Nizak nivo šećera u krvi ili nizak krvni pritisak takođe mogu doprineti riziku od padova.

3. Određeni lekovi

Lekovi kortizona, kao što je prednizon, mogu oslabiti kosti ako se uzimaju dugotrajno. Određeni lekovi ili određene kombinacije lekova mogu izazvati vrtoglavicu, što može povećati rizik od pada. Najčešći lekovi povezani sa padovima uključuju lekove za spavanje, antipsihotike i sedative.

4. Problemi u ishrani

Nedostatak kalcijuma i vitamina D u ishrani mladih ljudi smanjuje vršnu koštanu masu i povećava rizik od preloma kasnije u životu. Takođe je važno da u starijoj dobi unosite dovoljno kalcijuma i vitamina D da biste pokušali da održite gustinu kostiju. Nedovoljna težina takođe povećava rizik od gubitka koštane mase.

5. Izbor životnog stila

Nedostatak redovnih vežbi sa opterećenjem, kao što je hodanje, može dovesti do slabljenja kostiju i mišića, što čini padove i prelome verovatnijim.

I duvan i alkohol mogu da ometaju normalne procese izgradnje i održavanja kostiju, što rezultira gubitkom kosti.

Prevencija preloma kuka

Sprečavanje preloma kuka je poželjnije od lečenja. Saveti za izbegavanje preloma su slični savetima za sprečavanje osteoporoze i uključuju:

• Konzumiranje dovoljno vitamina D i kalcijuma - uključujući hranu bogatu kalcijumom kao što su mleko, sveži sir, jogurt, sardine i brokoli
• Obavljanje testa gustine kostiju ako spadate u kategoriju većeg rizika za osteoporozu
• Uključivanje u redovne vežbe sa nošenjem težine, kao što su hodanje, džogiranje ili planinarenje, ili poboljšanje snage i ravnoteže
• Uzimanje lekova za sprečavanje gubitka koštane mase ili podsticanje rasta kostiju, kako vam je propisao lekar (pacijenti sa prelomima imaju veliki rizik od dodatnih preloma)
• Prestanak pušenja
• Izbegavanje prekomernog konzumiranja alkohola.

Većina preloma kuka kod starijih ljudi nastaje usled padova, obično kod kuće i često dok hodaju po ravnoj površini. Takve nezgode možete izbeći na sledeći način:

• Postavljanje tepiha otpornih na klizanje pored kade i postavljanje hvataljki u kadu

• Postavite noćna svetla koja vode iz spavaće sobe u kupatilo
• Izbegavajte nestabilan nameštaj i stepenice

Svake godine posećujete oftalmologa da vam proveri vid i leči gubitak vida.

Dijagnoza preloma kuka

Kuk se može slomiti na jednom ili više mesta. Pored kompletne medicinske istorije i fizičkog pregleda, lekar može odlučiti da dijagnostikuje povredu koristeći:

• Rendgenski snimak
• Magnetnu rezonancu (MR)
• Skeniranje kompjuterizovanom tomografijom (CT ili CAT skeniranje).

Ako slomite kuk, trebalo bi da se testirate na osteoporozu kako biste mogli da preduzmete korake da sprečite još jedan prelom.

Lečenje preloma kuka

Prelom kuka se obično leči hirurškim putem — bilo jačanjem i stabilizacijom kuka metalnim umecima, ili njegovom potpunom zamenom. Cilj je da ublažite bol i pomognete da nastavite normalan nivo aktivnosti. Tip hirurške intervencije koji se preporučuje zavisi od:

• Starosne dobi, opšteg zdravlja i medicinske istorije
• Tip identifikovanog(ih) preloma i precizne lokacije
• Tolerancije na određene lekove, procedure ili terapije
• Ciljeva i očekivanja
• Mišljenja i preferencije.

Operacija kuka obično zahteva boravak u bolnici, nakon čega sledi dodatna rehabilitacija - bilo kod kuće ili u ustanovi za rehabilitaciju.